Oskar Kokoschka

Izvor: Wikipedia

Oskar Kokoška (nem. Oskar Kokoschka, Pehlarn, Donja Austrija, 1886Montro, Švajcarska 1980) bio je austrijski slikar i grafičar ekspresionizma i pesnik češkog porekla.

Život i umetnost[uredi - уреди]

U periodu 19051909. godine pohađao je Školu umetničkih zanata u Beču. Pod uticajem bečkog jugendstila, naročito Gustava Klimta (na primer portret Adolf Los, 1907), stvarao je uglavnom litografije u boji, a takođe i ilustracije za sopstvene tekstove. 1910. godine. Oskar Kokoška nastanio se privremeno u Berlinu i uspostavio kontakte sa ekspresionističkim umetnicima kao što su Emil Nolde, Maks Pehštajn, E. L. Kirhner koji su imali ključnog uticaja na njegov način slikanja pre svega na odnos prema obliku i boji. Tokom Prvog svetskog rata doživeo je tešku povredu glave. Sledećih godina nastali su ekspresionistički radovi koji su podsećali na radove Edvarda Munka i Emila Noldea, pretežno litografije (Zaljubljeni par sa mačkom, 1917), kao i njegovi prvi prikazi gradova (Drezden, Nojštat I, 1919). Godine 1920. preuzeo je profesuru na Akademiji u Drezdenu a od 1923. godine putovao je po Evropi, severnoj Africi i Bliskom istoku gde je pretežno slikao pejzaže i prikaze gradova. Godine 1933. prokažen je kao degeneričan umetnik, pa je u znak protesta stvorio 1937. godine Autoportret degeneričnog umetnika. Godine 1938. emigrirao je u Englesku. Od 1953. godine živeo je na Ženevskom jezeru. Kokoška je razvio svoj sopstveni ekspresionistički stil sa dramatično nervoznim načinom slikanja i skoro baroknom dinamikom oblika i boja. Značajan sastavni deo njegovog stvaralaštva jesu portreti, čija psihološka izražajnost svedoči o sposobnosti dubokog uživljavanja. Pored toga Kokoška je slikao i slike mitološkog i alegorijskog sadržaja (triptih Saga o Prometeju, 1950). Stvarao je i scenografije (za Čarobnu frulu, 1955) i napisao više ekspresionističkih drama.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]