Obična aloja

Izvor: Wikipedia
Obična aloja
Aloe vera flower inset.png
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae
Red: Asparagales
Porodica: Asphodelaceae
Rod: Aloe
Vrsta: Aloe vera
Dvojno ime
Aloe vera
(L.) Burm.f.
Područje života

Obična aloja, prava aloja, Aloje vera, Aloe vera (lat. Aloë barbadensis Miller; A. vulgaris Lam.) je biljka iz porodice Asphodelaceae.

Ovo je relativno niska, zeljasta, biljka koja raste oko 80–100 cm u visinu.

Istorija i ime[uredi - уреди]

Obična aloja je od davnina poznata kao „eliksir dugovečnosti“. Zbog svoje hranjive vrednosti i lekovitih svojstava nazivaju je „Kraljicom lekovitih biljaka“. Ime je dobila po botaničaru Mileru koji ju je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog bilja. Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva „Aloeh“, sirijskog „Alwai“ ili hebrejskog „Halal“, čije je značenje „izuzetno gorka materija“, što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva (kore). Komercijalni naziv Aloje vera je latinskog porekla i znači „prava Aloja“. Žuti „lekoviti“ sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku pne.

Opis izgleda i sastav[uredi - уреди]

Obična aloja ima rozetu sabljastih, špicastih listova sa testerastim ivicama, iz čije sredine izrasta cvetna drška koja se završava u vidu žutih ili crvenkastih cevolikih cvetova sakupljenih u grozdaste cvasti.

Naučnici su ustanovili da gel obične aloje sadrži preko 240 hranljivih i lekovitih sastojaka i među njima:

  • Vitamine: vitamine A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu;
  • Minerale: (više od 20); Gel sadrži magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe.
  • Polisaharide: imunomodulatori, antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje.
  • Aminokiseline: ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel Aloe obezbeđuje 20 od ovih aminokiselina. Ono što je još važnije je da ovaj gel obezbeđuje svih osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguće proizvesti u ljudskom organmizmu i koje se zbog toga moraju unositi hranom.
  • Enzime: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belančevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze)

Obična aloja je: imunostimulans (jača opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, psorijaza, kolagenoze), detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), antioksidans (slobodni radikali), ima antivirusno dejstvo (herpes), baktericidno (uništava bakterije), fungicidno (uništava gljivice), antiflogistik (upalni procesi svih sistema), analgetično (smanjuje bolove), adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), laksantno (reguliše stolicu), stimulans (reguliše status psihe) i antidijabetično (smanjuje nivo šećera).

Aloja je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim životnim uslovima.

Sama lekovitost aloje se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloja je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće aloja. Sečenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka aloje potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije. Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosečna godišnja temperatura iznad 22 °C npr. Južna Amerika). Od biljke najviše se upotrebljava njen gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]