Metodika nastave geografije

Metodika nastave geografije ili didaktika i metodika geografije (grč. didakso — poučavam i grč. methodos — načina rada) je granična nauka između geografije,didaktike,psihologije i pedagogije. Njen predmet proučavanja je geografsko obrazovanje i vaspitanje, tj. nastava geografije.

Ona proučava zadatke, sadržaje, ciljeve, metode, i oblike nastave, a ujedno i didaktičko-metodičke osobenosti svih geografskih disciplina. Izdvajamo, prema tome — metodiku nastave fizičke geografije, metodiku nastave društvene geografije, metodiku nastave regionalne geografije, metodiku nastave kartografije i dr.

Didaktički principi u nastavi

Didaktički principi u nastavi geografije imaju polifunckionalni karakter. Oni utvrđuju norme, regulišu nastavni proces, povezuju nastavni rad i sjedinjuju ga u jedinstvenu celinu.

Princip naučne i vaspitne usmerenosti

Odnosi se na nastavni program i njegovo usmerenje koje se menja shodno društvenim promenama (Atina, Rimsko carstvo, komunizam, socijalizam, kapitalizam). Nosioci svih promena u nastavi geografije su profesori i nastavnici čiji je zadatak da nezavisno doprinose razvoju uprkos ideologiji.

Princip prilagođenosti nastavnih sadržaja uzrastu učenika

Učenici istog uzrasta se razlikuju prema psihofizičkim sposobnostima. Nastava prema tome ne može biti jednaka za svakog pojedinca. Iz tog razloga se uvode dodatna (za naprednije) i dopunska nastava (za manje napredne učenike).

Princip svesne aktivnosti slušalaca

„Obrazovan je onaj čovek koji zna gde će naći ono što ne zna“ — Georg Zimel. Geografija kao nauka je pogodna za proučavanje i ima mogućnost da razvije interesovanje i radoznalost kod učenika i slušalaca. Njen zadatak je da motiviše pojedinca da rad i istraživanje. Uloga nastavnika je da osavremenjuje gradivo i da na najprikladniji način približi slušaocu.

Princip sistematičnosti i postupnosti

Svako znanje treba usvajati postpuno i sistematično, od samog početka. Osnove ovog principa definisao je nemački učitelj Disterveg Fridrih Adolf Vilhelm na osnovu obrasca — „suština postupnosti leži u četiri pravila: od bližeg ka daljem, od jednostavnog ka složenom, od lakšeg ka težem, od poznatog ka nepoznatom“.

Princip očiglednosti

Zateve za očiglednošću u nauci uveliki su antički filozofi, naročito Aristotel. U novije vreme pobornici ovog principa bili su Džon Lok, Lenjin i Žan Žak Ruso. U geografiji je osnova svakog učenja posmatranje, opažanje i povezivanje. Za nastavu nije samo važno obično posmatranje neke pojave, već saznanje iste.

Princip povezanosti teorije i prakse

Prednost terorije nad praksom je odlika socijalističkog društva, dok se u kapitalizmu razvila veća potreba za praksom i užim specijalizacijama. Za nastavu geografije ova dva činioca su međusobno povezana i ne mogu jedno bez drugog. Teorijsko znanje je osnova svake discipline u geografiji, dok je praksa najveću primenu našla u regionalnoj problematici.

Princip racionalizacije i ekonomičnosti

Geografsko znanje mora biti oslobođeno preteranog enciklopedizma, opisivanja, nepotrebnih detalja i suvišnih cifara. Većina stručnjaka se zalaže za smanjenje gradiva geografije, ali istovremeno se gleda u pravcu otežavanja istog. Suština ovog principa ogleda se u povećanju obima geografskog znanja i smanjenju vremenskog fonda njegovog usvajanja.

Princip individualizacije

Smatra se da su učenici istog doba na istom stepenu psihofizičkog razvoja. Što nije tačno, a te razlike potiču od razlike u genetskom nasleđu, kulturnom i socijalnom stasavanju i razvijanju. Iz tog razloga se nastava prilagođava prosečnim učenicima, a nedostaci se nadoknađuju didatnim i dopunskim nastavama. Sposobnost svakog pojedinca najbolje se može upoznati putem individualnog rada.

Princip trajnosti znanja, veština i navika

„Zaborav je uslov pamćenja“ — Borislav Stevanović. Trajnost znanja zavisi od nastavnog promena, korelacije, pravilnog izbora metoda i oblika rada, nastavnih sredstava, kao od motivisanosti samog pojedinca. U geografiji se najbolje pamte zakonitosti i međusobno povezane pojave, dok se najbrže pamte, ali i brzo zaboravljaju cifarski podaci (visine, dužine, broj stanovnika) i razni nazivi (imena reka, planina i sl).

Povezano

• Metodologija geografije
• Teorijska geografija
• Psihologija
• Pedagogija
• Didaktika

Literatura

• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Rudić, Vujadin (1999): Metodika nastave geografije, Geografski fakultet , Beograd