Kartografija

Izvor: Wikipedia
Keplerova karta sveta

Kartografija (grčki: Χάρτης - karta i graphein - pisati) je nauka koja se bavi izučavanjem i izradom karata i globusa. Karte su se tradicionalno izrađivale pomoću olovke i papira, ali napredak i rasprostranjenost računara je revolucionalizovao kartografiju. Većina karata komercijalnog kvaliteta se danas prave pomoću nekog od programa za izradu mapa koji spada u jednu od ovih osnovnih tipova; CAD, GIS, ili specijalizovani programi za ilustraciju mapa.

Karte predstavljaju pomoć u sagledavanju prostornih podataka. Prostorni podatak se prikuplja merenjem i može biti čuvan u bazi podataka, iz koje se može lako izvući za različite potrebe. Trenutna stremljenja u ovoj oblasti se udaljavaju od analognih metoda izrade mapa a prema kreiranju sve dinamičnije, interaktivne karte kojom se može digitalno manipulisati.

Kartografija kombinuje i umetnost i nauku, obuhvatajući upotrebu simbola kao predstavnike određenih geografskih fenomena i sposobnost sagledavanja sveta u apstraktnom proporcionalno umanjenom obliku. Kartografska premisa se zasniva na tome da je svet moguće meriti i da je na osnovu toga moguće napraviti pouzdanu predstavu ili model te stvarnosti.

Istorija[uredi - уреди]

Karta sveta arapskog kartografa Al-Idrizija iz 1154. godine. Na ovoj karti jug se nalazi gore.

Karte predstavljaju sastavni deo ljudske istorije. Nije poznato kada je nastala prva (možda pre 8,000 godina - ali svakako pre pisane reči).[1] Poznato je da su postojale u Evropskim kulturama, na Srednjem istoku, Kini, Indiji i drugim delovima sveta.

Najstarija sačuvana mapa se trenutno nalazi kao zidna slika drevnog turskog grada Katal Hudžuka koja je datirana kao nastala krajem 7 milenijuma pne.[2]

Mapa mundi je generalni naziv kojim se imenuju evropske karte sveta iz Srednjeg veka. Poznato je za oko 1,100 ovakvih karata da postoje i dan danas. O njih, oko 900 je pronađeno kao ilustracija u rukopisima a preostale su napravljene kao pojedinačni dokumenti[3].

U dobu velikih geografskih otkrića od 15. veka do 17. veka, kartografi su precrtavali ranije karte (od kojih su neke nisu menjane vekovima) i crtali svoje bazirane na opažanjima istraživača i novim tehnikama geometarskog merenja. Otkriće kompasa, teleskopa i sekstanta omogućilo je povećanje tačnosti prikaza na karti.

Podela kartografije[uredi - уреди]

S obzirom na karakter delatnosti kojom se bavi postoje:

  1. naučna kartografija (kartografska nauka) - u koju spadaju
    1. teoretska
    2. eksperimentalna, i
  2. proizvodna kartografija (kartografska tehnika)[4]
Ptolomejeva karta sveta iz 15 veka.

Moguće su i druge podele kartografije. Tako npr. prema vrsti sadržaja koji se prikazuje, a koji je bio predmet istraživanja, moguće je kartografiju podeliti na:

  • geografsku
    • opštegeografsku (topografska, horografska itd.)
    • tematsku (geološka, ekonomska, istorijska itd.), i
  • kosmičku.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Članak: Najstarije poznate karte
  2. Najstarija karta
  3. J.B.Harley and David Woodward: The History of Cartography Volume 1: Cartography in Prehistoric, Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean, Chicago and London, University of Chicago Press, 1987, ISBN 0-226-31633-5
  4. M. Peterca, N. Radošević, S. Milisavljević, F. Racetin: Kartografija, Vojnogeografski institut, Beograd, 1974.


Geographylogo.svg Nedovršeni članak Kartografija koji govori o geografiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.