Magnezijum sulfat

Izvor: Wikipedia
Magnezijum sulfat
Anhidrovani magnezijum sulfat
IUPAC ime
Drugi nazivi gorka so
Identifikacija
CAS registarski broj 7487-88-9 YesY, 14168-73-1 (monohydrate), 24378-31-2 (tetrahydrate), 15553-21-6 (pentahydrate), 13778-97-7 (hexahydrate), 10034-99-8 (heptahydrate)
PubChem[1][2] 24083
ChemSpider[3] 22515 YesY
UNII ML30MJ2U7I YesY
DrugBank DB00653
MeSH Magnesium+sulfate
ChEBI 32599
ChEMBL[4] CHEMBL1200456 NoN
RTECS registarski broj toksičnosti OM4500000
ATC code A06AD04,A12CC02 B05XA05 D11AX05 V04CC02
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula MgSO4 (anhidrovani);

MgSO4·7H2O

Molarna masa 120.415 g
Agregatno stanje bela kristalna supstanca
Gustina 2.66 g/mL, osnovno
Tačka topljenja

1124°C razlaže se

Rastvorljivost u vodi 25.5 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična (hidrat)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni Kalcijum-sulfat; Aluminijum-sulfat



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Magnezijum sulfat je hemijsko jedinjenje magnezijuma sa molekulskom formulom MgSO4.[5][6]

Bezvodni magnezijum sulfat je beo, u vodi rastvorljiv (3,6g u 100g H2O) prah. Gradi nekoliko hidrata od kojih su najvažniji MgSO4 · 7H2O (koji se još zove i gorka so ili engleska so) kao i nerastvorljiv MgSO4 · 1H2O, koji se u prirodi javlja kao mineral kizerit. Na sobnoj temperaturi postojan je samo prvi. Zagrevanjem do 150°C prelazi u MgSO4 · H2O, koji se isušuje na temperaturi preko 200°C.

Bezvodni magnezijum sulfat se u industriji i u laboratorijama dosta koristi kao stipsa.

On predstavlja sono laksantno sredstvo. Praktično se ne resorbuje iz digestivnog trakta, ali osmotskim mehanizmom zardžava veliku količinu vode u crevima. Njegovo dejstvo nastaje vrlo brzo, ako se unese i dovoljna količina tečnosti.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  6. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944.