Lesben- und Schwulenverband in Deutschland
| Lesben- und Schwulenverband in Deutschland - LSVD | |
| Datum osnivanja | 18. februar, 1990 kao Schwulenverband in der DDR (SVD) |
|---|---|
| Tip | nacionalna LGBT organizacija |
| Sedište | Berlin |
| Organci | 70 lokalnih organizacija |
| Članstvo | oko 3300 (2008.) |
| Zvanični jezik | Nemački jezik |
| Područje bavljenja | LGBT ljuska prava, samoosnaživanje gejeva i lezbejki |
| Članstvo u asocijacijama | ILGA, EKOSOC |
| Website | http://www.lsvd.de/ |
Lesben- und Schwulenverband in Deutschland e.V. – LSVD (Lezbejsko i gej udruženje u Nemačkoj) sa oko 3300 članova i članica u 70 lokalnih predstavništava širom Nemačke jeste najveća LGBT organizacija u Nemačkoj. Pored toga, LSVD ima konsultantski status u EKOSOC-u, pri Ujedinjenim nacijama.
Istorija[uredi | uredi kod]
Organizacija je osnovao Eduard Stapel, 18. februara, 1990. godine u Istočnoj Nemačkoj, u Leipzigu, pod nazivom Schwulenverband in der DDR (SVD). Organizacija se smatrala delom pokreta za ljudska prava u DDR-u. Sa ambicijama da postane nacionalna organizacija, SVD je promenio ime u Scwulenverband in Deutaschalnd na prvoj generalnoj skupštini, u Magdeburgu, 23. juna, 1990. godine.
Organizacija je želela da regrutuje Volkera Becka, Güntera Dworeka i Manfreda Brunsa, aktiviste iz Zapadne Nemačke, koji su pre toga bili aktivni u organizaciji Bundesverband Homosexualität (BVH). Magnus Bruns, Frank Hoyer i Michael Schneidewind bili su prvi zapadno-nemački predstavnici u organizaciji. Ponuda o stvaranju opšte-nemačke organizacije bila je interesantna nekim članovima BVH-a, pošto u svojoj organizaciji nisu mogli da nađu zajednički stav po pitanju istopolnih brakova.
Zajedno sa organizacijom Aktion Standesamt, SVD je predstavio kampanju za otvaranje prava na brak za gejeve i lezbejke u medijima 19. avgusta, 1992, čime se udaljio od BVH-a, koji je zagovarao drugačiju politiku. BVH je konačno rasformiran 1997. godine.
Decembra 1998. pokrenuta je inicijativa od strane više lezbejki, među kojima su bile i Halina Bndkowski i Ida Schillen kojom je upućen "poziv svim lezbejkama, koje žele efikasnu politiku za naša prava na federalnom nivou". Potpisnice inicijative su zahtevale promenu imena u Lesben – und Schwulenverband.
Marta, 1999. godine, na 11. generalnoj skupštini u Kölnu velikom većinom glasova doneta je odluka da se SVD preimenuje u Lesben- und Schwulenverband in Deutschland (LSVD). Time je organizacija postala konkurencija lezbejskoj organizaciji Lesbenring, koja je smatrala da je zahtev za proširenjem bračnih prava na gej i lezbejske parove nespojiv sa feminističkim shvatanjima. Danas obe organizacije imaju približno podjednako više lezbejskih članica. Program i statutu LSVD-a su dopunjeni ključnim programskim terminima: emancipacija, participacija i integracija.
LSVD je bila ključni glas u Bundestagu kao i pregovarač sa Saveznim ustavnim sudom. Uz podršku velikog broja eminentnih osoba i podrške javnosti, načinjen je prvi korak u donošenju zakona o registrovanom partnerstvu.
Kampanju Aktion EinszuEins, koja za cilj ima izjednačavanje prava garantovana brakom i partnerstvom LSVD je pokrenula 28. februara, 2005. Kampanja takođe uključuje i obaveštavanje o trenutno važećim nejednakostima.
LSVD je podržala LGBT pokret u Poljska koji se suočavao sa velikom otporom vlade, kao i nasiljem od strane stanovništva.
Od 11. decembra, 2006, LSVD je, kao nevladina organizacija, konsultantska članica pri Ujedinjenim nacijama [1].
LSVD je inicirao podizanje spomenika homoseksualnim žrtvama nacionalsocijalizma, koji je otkriven 27. maja, 2008. godine u Berlinu.
Članstvo[uredi | uredi kod]
LSVD je članica Internacionalne lezbejske i gej asocijacije (ILGA). Takođe, članica je nemačke asocijacije za ljudska prava, Forum Menschenrechte i Der Paritätische Wohlfahrtsverband-a.
Poznati članovi i članice[uredi | uredi kod]
Među poznatim članovima nalaze se aktivisti i aktivistkinje, kao što su: Manfred Bruns, Volker Beck, Eduard Stapel, Günter Dworek, Hans-Peter Hoogen i Halina Bendkowski. Članovi i članice organizacije su i brojne poznate ličnosti, poput: crtača stripova Ralf Königa, glumice Helle von Sinnen, reditelja Rosa von Praunheima i drugih.
Hirschfeld-Eddy-Stiftung[uredi | uredi kod]
Juna, 2007. godine osnovana je fondacija "Hirschfeld-Eddy-Stiftung – Stiftung für die Menschenrechte von Lesben, Schwulen, Bisexuellen und Transgender" ( Hirschfeld-Eddy-Stiftung – fondacija za ljudska prava lezbejski, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba.) Cilj fondacije je očuvanje prava LGBT osoba, podrška međunarodnom radu na polju ljudskih prava, kao i rušenje predrasuda o LGBT osobama.
Fondacija je dobila ime po pioniru LGBT aktivizma, Magnusu Hirschfledu (1868-1935) i aktivistkinji FannyAnn Eddy (1974-2004) iz Sijera Leone, koja je bila aktivna u raznim afričkim zemljama. Izborom kombinacije imena nemačkog aktiviste s kraja 19. i početka 20. veka i afričke savremene aktivistkinje nameravalo se da se ukaže na to da su ciljevi organizacije univerzalni.
Povezano[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Entscheidung über UN-Beraterstatus: Dokument 6242 des Wirtschafts- und Sozialausschusses der UN
