Lanac transporta elektrona

Izvor: Wikipedia
Lanac elektronskog transporta mitohondrije je mesto oksidativne fosforilacije kod eukariota. NADH i sukcinat generisani u Krebsovom ciklusi se oksiduju, čime se oslobađa energija za rad ATP sintaze.
Lanac fotosintetičkog elektronskog transporta tilakoidne membrane.

Lanac transporta elektrona (eng. electron transport chain - ETC) povezuje elektronski transfer između donora elektrona (kao što je NADH) i akceptora elektrona (kao što je O2) sa transferom H+ jona (protona) kroz membranu. Rezultujući elektrohemijski protonski gradijent se koristi za generisanje hemijske energije u obliku adenozin trifosfata (ATP).[1] Lanci elektronskog transporta su ćelijski mehanizmi koji se koriste za ekstrakciju energije iz sunčevog svetla u fotosintezi, kao i iz redoks reakcija, poput oksidacije šećera (respiracija).[2]

U hloroplastima, svetlost proizvodi konverziju vode do kiseonika i NADP+ do NADPH sa transferom H+ jona kroz hloroplastne membrane. U mitohondriji, to je konverzija kiseonika do vode, NADH do NAD+ i sukcinata do fumarata, što generiše protonski gradijent. Neke bakterije imaju lance elektronskog transporta sa komponentama sličnim sličnim onima u hloroplastima ili mitohondrijama, dok druge koriste različite elektronske donore i akceptore. Respiratorni i fotosintetički elektronski transportni lanci su glavna mesta preranog prenosa elektron na kiseonik. Time nastaje superoksidi i to potencijalno dovodi do povećanog oksidativnog stresa.

Reference[uredi - уреди]

  1. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 
  2. Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0-8153-3218-1. http://www.garlandscience.com/textbooks/0815332181.asp. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Fenchel T; King GM, Blackburn TH (September 2006). Bacterial Biogeochemistry: The Ecophysiology of Mineral Cycling (2nd izd.). Elsevier. ISBN 978-0121034559. 
  • Lengeler JW; Drews G; Schlegel HG (editors) (January 1999). Biology of the Prokaryotes. Blackwell Science. ISBN 978-0632053575. 
  • Nelson DL; Cox MM (April 2005). Lehninger Principles of Biochemistry (4th izd.). W. H. Freeman. ISBN 978-0716743392. 
  • Nicholls DG; Ferguson SJ (July 2002). Bioenergetics 3. Academic Press. ISBN 978-0125181211. 
  • Stumm W; Morgan JJ (1996). Aquatic Chemistry (3rd izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0471511854. 
  • Thauer RK; Jungermann K; Decker K (March 1977). "Energy conservation in chemotrophic anaerobic bacteria". Bacteriol Rev 41 (1): 100–80. PMC 413997. PMID 860983. 
  • White D. (September 1999). The Physiology and Biochemistry of Prokaryotes (2nd izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0195125795. 
  • Kim HS.; Patel, K; Muldoon-Jacobs, K; Bisht, KS; Aykin-Burns, N; Pennington, JD; Van Der Meer, R; Nguyen, P et al. (January 2010). "SIRT3 is a mitochondria-localized tumor suppressor required for maintenance of mitochondrial integrity and metabolism during stress". Cancer Cell 17 (1): 41–52. doi:10.1016/j.ccr.2009.11.023. PMID 20129246. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]