Glikogenoliza
Glikogenoliza (Glikogenliza) je konverzija glikogenskih polimera u glukozne monomere.[1] Glikogen se kataboliše uklanjanjem glukoznih monomera putem odvajanja sa neorganskim fosfatom čime se formira glukoza-1-fosfat.[2] Ovaj derivat glukoze se zatim konvertuje do glukoze-6-fosfata, koji je intermedijar u glikolizi.
Hormoni glukagon i epinefrin stimulišu glikogenolizu.
Funkcija[uredi | uredi kod]
Glikogenoliza se odvija u mišićima i jetri, gde je glikogen uskladišten, kao hormonski respons na epinefrin (e.g., adrenergička stimulacija) i/ili glukagon, pankreasni peptid koji podstiču niske koncentracije glukoze u krvi.
- hepatičke ćelije mogu da konzumiraju glukozu-6-fosfat u glikolizi ili da odstrane fosfatnu grupu koristeći enzim glukoza-6-fosfataza, čime oslobađaju slobodnu glukozu u krvotok, koji zatim koriste druge ćelije.
- Mišićne ćelije ljudi ne poseduju glukoza-6-fosfatazu, i stoga ne oslobađaju glukozu, nego koriste glukozu-6-fosfat u glikolizi.
Klinički značaj[uredi | uredi kod]
Parenteralna (intravenozna) administracija glukagona je česta medicinska intervencija kod dijabetičkih hitnih slučajeva kad se šećer ne može uneti oralno. On se takođe može koristi intramaskularno.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
- ↑ „Glycogenesis”. Arhivirano iz originala na datum 2009-04-16.