Gregor Mendel

Izvor: Wikipedia
Johann Gregor Mendel
Gregor Mendel Monk.jpg
Johann Gregor Mendel
Rođenje 22. srpnja 1822.
Hynčice, Češka
Smrt 6. siječnja 1884.
Brno, Češka
Prebivalište Češka
Državljanstvo Češko
Polje genetika
Institucija Opatija sv. Tome, Brno
Alma mater Sveučilište u Beču
Poznat po otkriću genetike
Religija rimokatolik


Augustinski samostan svetog Tomasa u Brnu

Mendel, Gregor (22. jul 18226. januar 1884.) je bio češki sveštenik, biolog, botaničar i matematičar koji se smatra začetnikom klasične genetike. Rođen je 22. jula 1822.g. u selu Hajzendorf (nem. Heinzendorf bei Odrau, sada Hinčice, češ. Hynčice), u Šleziji, tadašnja Austriji, a današnja Češka, kao Johan, a ime Gregor uzima postavši augustinski fratar. Gimnaziju je pohađao u Tropau (danas: Opava), a studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Olomoucu (nem. Olmütz). Zbog očeve bolesti i nedostatka novca primoran je da 1843. g. postane fratar, pa teološku školu završava u Brinu (današnje Brno).

Diplomirao je matematiku 1850. g. i pokušao da se upiše na prirodne nauke (biologiju), ali nije položio ispit! Bez obzira na ovu ironiju sudbine, postao je poznat upravo u toj nauci, a znanje matematike i odlično baratanje brojkama mu je u tome pomoglo. Vrlo uspešno je povezao ove dve nauke i stvorio, a i ne znajući da je to uradio, genetiku.

Iako nije uspeo da položi ispit za upis na studije biologije ipak dospeva, zahvaljujući razumevanju starešine samostana, u Beč gde izučava zoologiju, botaniku, fiziku, hemiju i matematiku. Vraća se u Brno 1854. g. gde predaje na Visokoj tehničkoj školi. Posle više neuspešnih pokušaja 1856. g. odustaje u nameri da položi državni test za učitelja. Po nekim podacima se smatra da ga je u tome sprečila bolest.

Eksperimente na baštenskom grašku započinje 1856. g. da bi 1865.g. rezultate tih eksperimenata saopštio na zasedanju Prirodno-istorijskog naučnog društva u Brnu, a iduće ,1866, objavio svoj rad Eksperimenti sa biljnim hibridima (Experiments with Plant Hybrids) u zborniku istog društva. Kopiju svog rada šalje tadašnjem poznatom austrijskom botaničaru K. V. Negeliju (Karl Wilhelm von Nägeli). Negeli ne prepoznaje genijalnost i značaj ovog rada, pa Mendel, što iz razočarenja, a što i pritisnut obavezama samostanskog starešine, prestaje sa svojim eksperimentima.

Mendel je na izučavanju zakonitosti nasleđivanja čitavog niza osobina radio punih osam godina. Da bi izabrao osobine koje se alternativno ispoljavaju, proučavao je 34 različite osobine i od njih odabrao 22 za dalje eksperimentisanje. Rezultate je saopštio za 7 osobina čiji je pregled prikazan u narednoj tabeli:

osobina Rezultat u F2 generaciji Brojčani odnos
oblik semena 5474 okruglih  : 1850 naboranih 2,96 : 1
boja kotiledona 6022 žuta : 2001 zelena 3,01 : 1
boja semenjače 705 sivo-smeđa : 224 bela 3,15 : 1
oblik mahune 882 nabubrele : 299 sa suženjima 2,95 : 1
boja mahune 482 zelenih : 152 žutih 2,82 : 1
položaj cveta 651 aksijalan : 207 terminalan 3,14 : 1
visina stabljike 787 visokih : 277 niskih 2,84 : 1
ukupno 14 889 dominantnih : 5010 recesivnih 2,98 : 1

Vrhunac u karijeri postiže 1868. g. izborom za starešinu samostana i na tom mestu ostaje do smrti, nepriznat od strane naučnika toga doba i potpuno nepoznat za javnost. Njegovi radovi i genijalno izvedeni zaključci bili su daleko ispred nivoa nauke tog vremena da bi tek početkom 20. veka bili ponovo otkriveni i postali osnova savremene genetike. Tri naučnika 1900. g, De Friz (Holandija), Korens (Nemačka) i Čermark (Austrija), nezavisno jedan od drugog, slučajno pronalaze Mendelov rad i uviđaju da je on već formulisao osnovne zakone nasleđivanja.

Tek 16 godina posle Mendelove smrti, njegov rad dobija priznanje, a njegovi zaključci ime koje im sa pravom pripada:

Prvi i Drugi Mendelov zakon nasleđivanja.

Literatura[uredi - уреди]

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Janković, M: Biologija sa elementima bionike, ZUNS, Beograd, 1971.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]