Električno kolo

Izvor: Wikipedia
Jednostavno električno kolo napravljeno od naponskog izvora i otpornika.

Električne mreže predstavljaju elemente povezivanja između električnih komponenti kao što su otpornik, kondenzator, izvor napajanja, prekidač itd.

Električno kolo je mreža koja ima zatvoren električni krug, dozvoljavajući povratnu putanju struji. Mreža je spoj dve ili više uređaja i ne mora uvek da bude kolo .

Električne mreže koje se sastoje samo iz izvora napajanja (naponskog ili strujnog), linearnih elektronskih elemenata (otpornik, kondenzator i indukt), linearnog prenosnog sistema, mogu se analizirati pomoću algebre i raznih metoda transformacije, da bi se proračunale jednosmerne struje, naizmenične struje i odgovarajući naponi.

Mreža koja sadrži aktivne (elektronske komponente) takođe je poznata kao električno kolo. Takve mreže su uglavnom nelinearne te je proračun napona i struja u njenim delovima dosta teži zadatak.

Metodi projektovanja[uredi - уреди]

Da bi projektovali električno kolo, bilo analogno ili digitalno, inženjeri moraju biti sposobni da proračunaju vrednosti struja i napona u delovima kola. Linearna kola se mogu proračunati upotrebom kompleksnog računa. Ostala kola se softverski proračunavaju.

Postoje specijalizovani programi za proračun kola kao što su VHDL ili HSPICE.

Električni zakoni[uredi - уреди]

Postoji nekoliko električnih zakona za rešavanje električnih kola:

  • Kirhofovi zakoni za električno kolo:Suma svih struja koje ulaze u jedan čvor, mora biti jednaka sumi struja koje izlaze iz čvora.
  • Kirhofovi zakoni za električno kolo: Ukupan zbir svih električnih potencijala po zatvorenoj električnoj konturi mora biti jednak nuli.
  • Omov zakon: kaže da, ukoliko se na otporniku otpornosti jedan om pojavi pad napona od jedan volt, jačina struje je jedan amper.
  • Nortonova teorema: U kolima se naponski i strujni izvori zamenjuju idealnim strujnim izvorom napajanja i otpornikom u paraleli.
  • Tevenenova teorema: U kolima se naponski i strujni izvori zamenjuju idealnim naponskim izvorom napajanja i otpornikom vezanim na red.

Drugi, dosta teži zakoni se koriste za rešavanje električnih kola koja u sebi sadrže ne linearne elemente.

Literatura[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]