Edith Durham

Izvor: Wikipedia
Edith Durham

Mary Edith Durham (ћир. Мери Едит Дарам; 8. decembar 1863 – 15. novembar 1944) je bila engleska putnica, umetnica i spisateljica koja je postala poznata po njenim antropološkim zapažanjima o životu Albanaca s početka 20. veka.

Sadržaj/Садржај

Život[uredi - уреди]

Meri Edit Daram je bila saradnica na Kraljevskom antropološkom institutu, član Kraljevskog instituta za međunarodne poslove i autorka nekoliko knjiga.

U 37. godini života otputovala je brodom za Cetinje, glavni grad Crne Gore. Za vreme ovog putavanja otkrila je svoj poziv. Tokom sledećih 20 godina često je putovala na Balkan radeći u raznim potpornim organizacijama, slikajući akvarele iz seoskog života i sakupljajući narodne umotvorine.

Radovi[uredi - уреди]

Mary Edith Durham je napisala sedam knjiga o balkanskim ljudima i događajima:

  • High Albania (1909)
  • Through the Lands of the Serb (1904)
  • The burden of the Balkans (1905)
  • The struggle for Scutari (1914)
  • Twenty Years of Balkan Tangle (1920)
  • The Serajevo Crime (1925)
  • Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans (1928)

Putujući 1906. godine kroz Bosnu, Edith Durham je primetila da su odnosi Austro-Ugarske i Srbije veoma pogoršani, da se priča o mogućnosti da carevina zauzme Srbiju, i da se proširi čak do Soluna. Ona piše da je

Wikicitati „Austrijancima... stalo do toga da učvrste svoj položaj u Bosni što bolje mogu, kako bi bili spremni za daljnje napredovanje. Omiljena je tema razgovora 'Nach Salonik'".[1]
()

U svojoj čuvenoj knjizi „Borba za Skadar“ (vidi bitka za Skadar) ona piše o događajima pre, za vreme i posle Prvog balkanskog rata, kojima je bila očevidac.[2] Ona govori o ratnim razaranjima u selima oko Skadra i agoniji stanovništva koje pokušava da shvati razlog svoje patnje:

Wikicitati „Neka sela su bila tako raštrkana da mi je trebalo tri dana jahanja, po 10-12 sati, da ih obiđem, ukažem pomoć i vratim se u Skadar. Sve u svemu, obišla sam 1022 porodice u okolini Skadra kojima su spaljene kuće. Najtužnije od svega mi je to što neke od tih nesrećnih žrtava nisu imale pojma zašto im se to zlo događa. Žene sa izgladnelom decom su pitale: „Zašto su veliki vladari dozvolili da vojnici dođu, da nas pljačkaju i ubijaju? Nikom nismo učinili ništa nažao. A oni su uzeli naše koze, naše ovce, sve. A kad je moj muž pokušao da spase ovce, oni su ga ustrelili. Naša kuća je spaljena. Umiremo od gladi na ovom putu.[3]
()

Izvori[uredi - уреди]

  1. Edith Durham, Twenty Years of Balkan Tangle, str. 164.
  2. Balkanski ratovi
  3. Balkanski ratovi

Vanjske veze[uredi - уреди]