Cestovni promet
Cestovni promet ili drumski saobraćaj je saobraćaj koji se odvija na putevima.
U mnogim delovima sveta, saobraćaj je, uopšte uzevši, organizovan: petljama, saobraćajnim signalima, i znacima na raskršćima tako da olakša protok vozila. U saobraćaju mogu učestvovati vozila na motorni pogon, vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pešaci. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja.
Organizovan saobraćaj drastično smanjuje vreme putovanja. Iako vozila čekaju na raskrsnicama, ušteda u vremenu je više nego očigledna. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog događaja, bilo da su u pitanju radovi na putu, neka nezgoda, ili prepreka, kao što je životinja koja se nađe na putu, ruševine i sl. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Viljem Biti proučavao je ova ometanja nazvavši ih saobraćajni talasi.
Simulacija organizovanog saobraćaja uključuje proučavanje stohastičkih procesa, kao i primenu jednačina matematičke fizike na saobraćajni tok.
Sadržaj/Садржај |
Glavne osobenosti[uredi - уреди]
Pojedine zemlje imaju vrlo komplikovane saobraćajne propise, dok se druge oslanjaju na vozačev zdrav razum. Ipak, čini se da određena osnovna pravila u saobraćaju važe u celom svetu. Ta su pravila opisana dole u tekstu.
Smer[uredi - уреди]
Saobraćaj koji se odvija u različitim smerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smera. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. U nešto komlikovanijim slučajevima, kakvi postoje u svim velikim gradovima, ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su označene kao jednosmerne, i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smeru. Vozač, koji želi da se vrati na mesto sa koga je pošao, mora se u povratku koristiti drugim ulicama. Postojanje jednosmernih ulica, uprkos neugodnostima koje donosi određenom broju vozača individualnih putničkih automobila, može značajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice.
Trake[uredi - уреди]
Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila, jednog pored drugog, normalno je da se saobraćaj izdeli u više traka, tj. paralelnih saobraćajnih koridora. Ovde treba napraviti jasnu razliku između kolovozne i saobraćajne trake. Naime, dvosmerna ulica ima dve kolovozne trake, a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. U drugim zemljama, pak, trake uopšte nisu obeležene, pa ih se vozači pridržavaju po instinktu.
Na putevima sa više saobraćajnih traka, vozači se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji, ali to moraju činiti tako da ne ugrožavaju ostale učesnike u saobraćaju. Način vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. U nekim zemljama, vozač će istrajavati u svojoj nameri da se vozi određenom saobraćajnom trakom, dok će u drugim očekivati od ostalih učesnika u saobraćaju da se često prestrojavaju ispred i iza njega.
Pravo prvenstva[uredi - уреди]
Vozila često dolaze u konflikt interesa kada se nađu jedno drugom na putu, tj. kada im se nameravani pravci ukrste. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo prolaza. Ono određuje koji vozač ima pravo da prvi koristi sporni deo puta, a koji je dužan da sačeka.
Različite zemlje imaju različita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza, ali uobičajena praksa je da jedan od puteva (obično manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. To može biti znak STOP, isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. Vozač koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici, na koju stupa tek pošto se prethodno uverio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se uključuje. U pojedinim slučajevima, na samom ulasku u raskrsnicu, iscrtan je pešački prelaz, što znači da vozač najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje.
Pitanje prvenstva prolaska može se razrešiti primenom tzv. pravila desne strane (fr. prioritè-a-droit). Ovo pravilo, zapravo, govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Ovo pravilo je dvosmisleno, ali ima primenu kod tzv. T raskrsnica, gde, začudo, vozila koja se kreću pravo, segmentom slova T koji se nalazi na vrhu, moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T.
U savremenim gradovima, saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svetlosnim signalima. Primena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati delić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. Koliki će interval vremena biti dodeljen svakom putnom pravcu, zavisi isključivo od obima i intenziteta saobraćaja na njemu.
Inteligentni transportni sistemi[uredi - уреди]
Inteligentni transportni sistem (ITS) je sistem sastavljen od hardvera, softvera i onih koji njima rukuju, koji omogućuje bolje nadgledanje i kontrolu saobraćaja radi optimiziranja saobraćajnog toka. Broj pređenih kilometara, u toku jedne godine, nastavlja vrtoglavo da raste, a dužina izgrađenih puteva jednostavno ne može da uhvati korak s tom tendencijom. To dovodi do sve većih zastoja u saobraćaju. Kao jedno od najjeftinijih rešenja u pogledu optimiziranja saobraćaja, ITS objedinjuje brojne tehnologije koje imaju za cilj smanjenje zastoja u saobraćaju praćenjem saobraćajnih tokova posredstvom video-kamera i senzora. Zahvaljujući povratnim informacijama, saobraćaj se preusmerava davanjem obaveštenja preko tekstualnih poruka ili radio talasa.
Buka[uredi - уреди]
Urbano planiranje mora uzeti u obzir nivo buke koju generišu određeni vidovi saobraćaja (drumski, železnički, vazdušni). U Francuskoj, na primer, sve saobraćajnice podeljene su, prema nivou buke, u pet kategorija. Ovo se mora uzeti u obzir pri određivanju kriterijuma zvučne izolacije koje moraju da ispunjavaju zgrade u neposrednoj blizini saobraćajnice.
