Auskultacija

Izvor: Wikipedia
Auskultacija
Intervencija
Laennec - Théobald Chartran.jpg
Direktna (neposredna) auskultacija. Rene-Teofil-Ijasent Laenek, (17811826) pronalazač auskultacije]]
MeSH D001314
MedlinePlus 002226
Lekarski stetoskop (slušalice), je najupotrebljavaniji pribor za auskultaciju
Indirektna (posredna) auskultacija u pedijatriji

Auskultacija, osluškivanje, (lat. auscultatio), je jedna od objektivnih (fizikalnih) metoda utvrđivanja bolesti, kojom se osluškuju šumovi (zvuci) koji se stvaraju u organizmu. Pri radu pojedinih organa stvaraju se određeni zvučni fenomeni (šumovi i tonovi), kao što je to kod srca, disajnih organa, velikih krvnih sudova, organa za varenje... Ovi zvučni fenomeni se kroz tkiva, vazdušne i tečne prostore organizma, prenose na površinu tela, gde se mogu osluškivati, neposredno uvom ili uz pomoć određenih aparata (stetoskop-slušalice).

Istorijat[uredi - уреди]

Ovu metodu kao, jedan od oblika objektivnog pregleda bolesnika prvi je pronašao i osmislio Rene-Teofil-Ijasent Laenek, francuski lekar, rođen u Kemperu 17. februara 1781., [1] koji je primenom ove metode fizikalnog pregleda dao poseban napredak u razvoju propedevtike i brojnim saznanjima o simptomima i znacima pojedinih bolesti. Ovaj pronalazak Laenek objavljuje 1819. u knjizi, fr. Traite d Auscultation Mediate, u kojoj detaljno opisuje stetoskop i način njegove primene u utvrđivanju bolesti.[2]

Vrste auskultacije[uredi - уреди]

Pod pojmom auskultacija najčešće se, u svakodnevnoj lekarskoj praksi, misli na osluškivanje upotrebom stetoskopa-slušalica. Auskultacija je i slušanje šapata, govora, kašlja, izbacivanja gasova, ali za ove vidove osluškivanja ne postoje posebani nazivi.

Neposredna (direktna) auskultacija[uredi - уреди]

Kod neposredne auskultacije, ispitivač osluškuje pacijenta prislanjanjem uha direktno na površinu njegovog tela.

Posredna (indirektna) auskultacija[uredi - уреди]

Osluškivanje, kod posredne auskultacije, ispitivač obavlja uz upotrebu određenog pribora i instrumenata (fonedoskopa, stetoskopa)

Značaj[uredi - уреди]

Auskultacija ima izuzetan značaj u procesu utvrđivanja bolesti, i njenom primenom se mogu otkriti brojne promene u organizmu;

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Roguin A. Rene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781-1826): the man behind the stethoscope. Cardiol Prat.,vol. 4 230-235
  2. Dolara A. The decline of cardiac auscultation: the ball of the match point is poised on the net Cardiovasc Med (Hagerstown). vol.9

Literatura[uredi - уреди]

  • Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
  • Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  • Pešić M. H. LJ. Interna propedevtika, Prosveta, Niš 1991.
  • Popovac. D, Bolesti pluća i propedevtika, Privredni pregled, Beograd 1987.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Utvrđivanje bolesti
Istorija bolesti GeneralijeAnamnezaSadašnja bolestSadašnje stanje po sistemimaRanije bolestiNavike bolesnikaPorodična anmnezaSocijalno-epidemiološki podaciAnamnezni zaključak
Fizikalan pregled InspekcijaPerkusijaPalpacijaAuskultacija
Dopunska ispitivanja Invazivna dijagnostikaMinimalno invazivna dijagnostikaNeinvazivna dijagnostika