Ариље

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Arilje)
Ариље

Главна улица у Ариљу
Главна улица у Ариљу

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Ариље
Становништво
Становништво (2011) 6744
Положај
Координате 43°45′07″N 20°05′26″E / 43.751833, 20.090666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 350 m
Ариље na karti Србије
Ариље
Ариље
Ариље (Србије)
Остали подаци
Поштански број 31230
Позивни број 031
Регистарска ознака -{UE}-


Координате: 43° 45′ 07" СГШ, 20° 05′ 26" ИГД

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 6744 становника (према попису из 1991. било је 6074 становника).

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја[uredi - уреди]

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге доИвањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је арињски манастир за ценатар моравичке епископије. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.

Демографија[uredi - уреди]

Црква светог Ахилија у Ариљу У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 785 [1]
1953. 1006
1961. 1328
1971. 3164
1981. 4982
1991. 6074 6025
2002. 6815 6744
2011. 6762
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
6,600 97.86%
Роми
  
55 0.81%
Црногорци
  
22 0.32%
Југословени
  
15 0.22%
Хрвати
  
5 0.07%
Муслимани
  
5 0.07%
Горанци
  
5 0.07%
Руси
  
4 0.05%
Украјинци
  
2 0.02%
Словенци
  
2 0.02%
Мађари
  
2 0.02%
Македонци
  
2 0.02%
Бугари
  
2 0.02%
Словаци
  
1 0.01%
непознато
  
2 0.02%


Знаменити Ариљци[uredi - уреди]

Референце[uredi - уреди]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди]