Antifan (komediograf)
Antifan (grč. Ἀντιφάνης, 408–334. pne.) bio je jedan od istaknutih predstavnika srednje atičke komedije. Živeo je i radio u Atini, premda poreklom nije bio odande. Kao mesta rođenja pominju se Kios na Propontidi, Smirna i Rodos. [1]
Prvi komad prikazao je na atinskoj pozornici oko 385. pne.[2] Tokom života ukupno je trinaest puta osvojio prvo mesto na dramskim nadmetanjima,[3] od čega osam puta na Lenejama.[4] U antici mu pripisivano autorstvo velikog broja komedija; po nekim vestima, napisao je 260, a po drugima, 365 komada. Od tog mnoštva sačuvana su, najviše kod Ateneja, 134 naslova i preko 330 citata, od kojih su neki vrlo ekstenzivni.
Neki naslovi ukazuju na mitološke travestije, npr Adonis, Asklepije, Eol, Bakhe, Busirid, Ganimed i drugi, uključujući i Antropogoniju (Ἀντρωπογονία = nastanak čoveka). Više od dvadeset komada imaju naslove po vlastitim imenima, npr. Alteja, Arhestrata, Maltaka, Melita itd. Preko trideset naslova prikazuje karakterne tipove ili zanimanja, npr. Parazit, Preljubnici, Kockari, Seljak (Ἄγροικος), Švalja (Ἀκέστρια), Ljubitelj Tebe (Φιλοθήβαιος), od kojih je ova poslednja možda obrađivala političke teme, premda možda i ne potiče iz vremena kada je Demosten pozivao Atinjane da sklope savez s Tebom.[5] Ima naslova koji pokazuju ljude izvan Atike, npr. Epidauranin, Liđanin, Beoćanka, Deljanka, Efešanka itd.
Kao što je slučaj i sa ostalim pesnicima srednje komedije, Antifanovi citati često se nalaze kod Ateneja u vezi s opisom hrane i pića, no od Antifana potiču i mnogi gnomski odlomci u Stobejevoj antologiji. Od njega je i poznati citat: "Postoje dve stvari koje čovjek ne može sakriti: da je pijan i da je zaljubljen".
Demetrije Faleronski napisao je spis O Antifanu,[6] a Dorotej iz Kolofona spis O Antifanu i činiji kod mlađih komičnih pesnika,[7] što ukazuje na to da je ovaj komediograf uživao određeni ugled kod svojih savremenika.[8]
Stefan, koji je verovatno bio Antifanov sin i koji je pisao u okviru nove atičke komedije, prikazao je neke Antifanove komade na pozornici. Jedan Atenejev citat je jedini fragment Stefanovog dela koji je došao do nas.[9]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Charles Anthon, Manual of Greek Literature: From the Earliest Authentic Periods to the Close of Byzantine Era, 1853. str. 221.
- ↑ De commoedia, 45, p. 10.
- ↑ Suda, s.v. Ἀντιφάνης.
- ↑ Inscriptiones Graecae, 2, 2325.146.
- ↑ Oxford Classical Dictionary (3rd edn.), 2003, str. 111.
- ↑ Diogen Laertije, Životi i mišljenja znamenitih filozofa, V, 81.
- ↑ Atenej iz Naukratisa, Deipnosophistae XIV, 662f.
- ↑ Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, 1991, str. 359.
- ↑ Sir William Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, vol. III, 1859, str. 904.