Крајишник (Сечањ)
Крајишник | |
---|---|
| |
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Сечањ |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1719 |
Густина становништва | 52 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°27′06″N 20°43′27″E / 45.451666°N 20.724166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 58 m |
Површина | 43,0 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23231 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 27′ 06" СГШ, 20° 43′ 27" ИГД
Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1719 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Село се први пут помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.
За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1].
Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске крајине поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.
Демографија[uredi | uredi kod]
Кретање броја становника:
У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.058 | 91,83% | ||
Роми | 92 | 4,10% | ||
Југословени | 16 | 0,71% | ||
Мађари | 12 | 0,53% | ||
Црногорци | 5 | 0,22% | ||
Румуни | 4 | 0,17% | ||
Хрвати | 3 | 0,13% | ||
Македонци | 2 | 0,08% | ||
Немци | 1 | 0,04% | ||
Муслимани | 1 | 0,04% | ||
Бугари | 1 | 0,04% | ||
Бошњаци | 1 | 0,04% | ||
непознато | 2 | 0,08% |
м | ж | |||
? | 6 | 2 | ||
80+ | 16 | 35 | ||
75-79 | 26 | 67 | ||
70-74 | 62 | 93 | ||
65-69 | 78 | 106 | ||
60-64 | 69 | 73 | ||
55-59 | 41 | 48 | ||
50-54 | 90 | 75 | ||
45-49 | 98 | 103 | ||
40-44 | 85 | 66 | ||
35-39 | 61 | 89 | ||
30-34 | 58 | 60 | ||
25-29 | 55 | 60 | ||
20-24 | 85 | 55 | ||
15-19 | 83 | 73 | ||
10-14 | 69 | 52 | ||
5-9 | 64 | 62 | ||
0-4 | 34 | 42 | ||
просек | 40.3 | 44.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 913 | 283 | 570 | 46 | 14 | - |
Женски | 1005 | 182 | 569 | 227 | 24 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 399 | 191 | 3 | 1 | 112 | 3 | 8 | 19 | 12 | 23 |
Женски | 259 | 55 | - | - | 108 | 2 | 3 | 22 | 11 | 4 |
Оба | 658 | 246 | 3 | 1 | 220 | 5 | 11 | 41 | 23 | 27 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 2 | 8 | 5 | 3 | 2 | - | - | 6 | |
Женски | 3 | 2 | 4 | 18 | 21 | 3 | - | - | 3 | |
Оба | 4 | 4 | 12 | 23 | 24 | 5 | - | - | 9 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- ↑ Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9