Živa(I) nitrat

Izvor: Wikipedia
Živa(I) nitrat[1][2]
Mercury(I)-nitrate.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Živin nitrat
Identifikacija
CAS registarski broj 10415-75-5 YesY, (anhidrid)
[7782-86-7] (dihidrat)
PubChem[3][4] 11318980
ChemSpider[5] 9493944 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Hg2(NO3)2 (anhydrous)
Hg2(NO3)2·2H2O (dihydrate)
Molarna masa 525,19 g/mol (anhidrat)
561,22 g/mol (dihidrat)
Agregatno stanje Beli kristali (anhidrat)
bezvojni kristali (dihidrat)
Gustina  ? g/cm3 (anhidrat)
4,8 g/cm3 (dihidrat)
Tačka topljenja

? (anhidrat)
razlaže se na 70 °C (dihidrat)

Rastvorljivost u vodi neznatno rastvoran, reaktivan
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
3
1
OX
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Živa(I) fluorid
Živa(I) hlorid
Živa(I) bromid
Živa(I) jodid
Drugi katjoni Živa(II) nitrat

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Živa(I) nitrat je hemijsko jedinjenje sa formulom Hg2(NO3)2. Ono se koristi u pripremi drugih živa(I) jedinjenja, i poput drugih živinih jedinjenje je toksično.

Reakcije[uredi - уреди]

Živa(I) nitrat se formira kombinovanjem žive sa razblaženom azotnom kiselinom (koncentrovana azotna kiselina bi proizvela živa(II) nitrat). Živa(I) nitrat je redukujući agens koji se oksiduje u kontaktu sa vazduhom.

Rastvori živa(I) nitrata su kiseli usled spore reakcije sa vodom:

Hg2(NO3)2 + H2O → Hg2(NO3)(OH) + HNO3

Hg2(NO3)(OH) formira žuti talog.

Ako se rastvor zagreje do ključanja ili izloži svetlosti, živa(I) nitrat podleže reakciji disproporcionacije proizvodeći elementarnu živu i živa(II) nitrat[2]:

2Hg2(NO3)2 → Hg + Hg(NO3)2

Reference[uredi - уреди]

  1. Lide, David R., Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.), Boca Raton, FL: CRC Press, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  2. 2.0 2.1 Patnaik, Pradyot, Handbook of Inorganic Chemical Compounds, McGraw-Hill Professional, ISBN 978-0-07-049439-8, http://books.google.com/?id=Xqj-TTzkvTEC&pg=PA552&dq=%22Manganese%28II%29+acetate%22. pristupljeno 20. 7. 2009. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  4. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit

Spoljašnje veze[uredi - уреди]