Živa(I) hlorid

Izvor: Wikipedia
Živa(I) hlorid
Mercury Chloride.jpg
Calomel-2D.png
Calomel-xtal-3D-vdW.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Kalomel
Živin(I) hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 10112-91-1 YesY
PubChem[1][2] 24956
ChemSpider[3] 16740467 YesY
EINECS broj 233-307-5
UN broj 3077 keshav
ChEBI 33050
RTECS registarski broj toksičnosti OV8750000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Hg2Cl2
Molarna masa 472,09 g/mol
Agregatno stanje Bela čvrsta materija
Gustina 7,150 g/cm3
Tačka topljenja

525 °C (trostruka tačka)

Tačka ključanja

383 °C (sublimira)

Rastvorljivost u vodi 0,2 mg/100 mL
Rastvorljivost nerastvoriljiv u etanolu, etrima
Indeks refrakcije (nD) 1,973
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0984
EU-klasifikacija (Xn)
(N)
EU-indeks 080-003-00-1
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
R-oznake R22, R36/37/38, R50/53
S-oznake S2, S13, S24/25, S46, S60, S61
Tačka paljenja nezapaljiv
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 196 J·mol−1·K−1[4]
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Živa(I) fluorid
Živa(I) bromid
Živa(I) jodid
Drugi katjoni Živa(II) hlorid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Živa(I) hlorid je neorganski metalni hlorid koji se zabeležava formulom Hg2Cl2. Takođe je znan kao mineral kalomel. Otrovan je doduše manje od drugih hlorida. Nastaje pri redukciji živinih(II) jedinjenja u vodi.[5][6]

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X. 
  5. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  6. Skoog, Douglas A., F. James Holler and Timothy A. Nieman (1998). Principles of Instrumental Analysis (5th izd.). Saunders College Pub.. str. 253–271. ISBN 0-03-002078-6. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X. 
  • Skoog, Douglas A., F. James Holler and Timothy A. Nieman (1998). Principles of Instrumental Analysis (5th izd.). Saunders College Pub.. str. 253–271. ISBN 0-03-002078-6. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]