Živa(I) jodid

Izvor: Wikipedia
Živa(I) jodid
Spacefil model of crystalline mercury(I) iodide
IUPAC ime
Drugi nazivi Živin(I) jodid
Identifikacija
CAS registarski broj 15385-57-6 YesY
PubChem[1][2] 27243
ChemSpider[3] 21160367 YesY
EINECS broj 239-409-6
UN broj 1638
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Hg2I2
Molarna masa 654,99 g mol−1
Agregatno stanje tamno žut
Miris bezmirisan
Gustina 7,7 g Lm−1
Opasnost
EU-klasifikacija Very Toxic T+ Opasan po životnu sredinu N
EU-indeks 080-002-00-6
R-oznake R26/27/28, R33, R50/53
S-oznake (S1/2), S13, S28, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Živa(I) fluorid
Živa(I) bromid
Živa(I) hlorid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Živa(I) jodid je neorganski metalni jodid koji se zabeležava formulom Hg2I2. Dobija se direktnim mešanjem joda i žive. Lako se može raspasti na živu i živa(II) jodid.

Sinteza[uredi - уреди]

Živa(I) jodid se može pripremiti putem direktnog kombinovanja žive i joda:

2 Hg + I2 → Hg2I2

Struktura[uredi - уреди]

Poput drugih Hg(I) jedinjenja koja sadrže linearne X-Hg-Hg-X jedinice, Hg2I2 sadrži IHg2I jedinice sa dužinom Hg-Hg veze od 272 pm (Hg-Hg u metalima je 300 pm) i dužinom Hg-I veze od 268 pm.[4] Sveukupna koordinacija svakog atoma Hg je oktaedralna, jer pored dva najbliža suseda, četiri druga atoma joda su na udaljenosti od 351 pm.[4] Ovo jedinjenje se često formuliše kao Hg22+ 2I.[5]

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. 4.0 4.1 Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications ISBN 0-19-855370-6
  5. Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed077p311. 

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]