Себечевац
| Себечевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 546 |
| Положај | |
| Координате | 43°28′35″N 21°13′18″E / 43.4765°N 21.221666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 328 m |
  Себечевац Себечевац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 28′ 35" СГШ, 21° 13′ 18" ИГД
Себечевац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 546 становника (према попису из 1991. било је 614 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село се први пут помиње у повељи деспота Ђурађа 1429/1430. Деспот је издао великом челнику Радичу другу повељу којом је потврдио у вечну баштину цркву Благовештења Пречисте Богородице и села Будиловина и Мелентија на реци Расини, село Врбница и Себечевац у Крушевачкој власти, село Кожетино Долње и кућу у граду Новом Брду. Међутим поменута села су се тада налазила у турским рукама, тако да је Ђурађ условио њихову потврду само у случају да поново доспеју у његове руке[1].
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Себечевац живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,1 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 544 | 99,63% | ||
| Бугари | 2 | 0,36% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 2 | ||
| 80+ | 3 | 9 | ||
| 75-79 | 6 | 17 | ||
| 70-74 | 11 | 24 | ||
| 65-69 | 16 | 20 | ||
| 60-64 | 25 | 14 | ||
| 55-59 | 12 | 15 | ||
| 50-54 | 15 | 21 | ||
| 45-49 | 30 | 24 | ||
| 40-44 | 19 | 14 | ||
| 35-39 | 23 | 14 | ||
| 30-34 | 9 | 14 | ||
| 25-29 | 23 | 23 | ||
| 20-24 | 20 | 13 | ||
| 15-19 | 13 | 8 | ||
| 10-14 | 15 | 14 | ||
| 5-9 | 15 | 7 | ||
| 0-4 | 18 | 15 | ||
| просек | 39.1 | 45.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 230 | 56 | 151 | 16 | 6 | 1 |
| Женски | 232 | 19 | 154 | 57 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 179 | 133 | - | - | 31 | 1 | 3 | 4 | - | 1 |
| Женски | 101 | 92 | - | - | 5 | - | - | - | - | 1 |
| Оба | 280 | 225 | - | - | 36 | 1 | 3 | 4 | - | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 1 | - | 2 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 2 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 2 | 3 | 1 | 2 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994, 117.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
