Екстаза

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Екстаза Фрање Асишког

Екстаза или иступање (од грч. έκστασις екстасис - стајати вани, изаћи, бити изван) је стање у којем доминира доживљај натприродног заноса, осећање бескрајне радости и блаженства, највиши степен усхићености у којем човек као да излази из себе самог, губи свест о свом личном Ја и стапа се са апсолутним.

Појам су користили неоплатонички филозофи да означе созерцање Бога, које доводи до заборава властите људске ситуације. Према Плотиновој филозофији екстаза се постиже удаљавањем од осетилног и повлачењем у самога себе. У хришћанској традицији мистично иступљење означава највиши облик контемплације. У стање екстазе шамани, свештеници, мистици, пророци долазе било „Божјим откровењем” или извесним нарочитим поступцима (узимањем психоактивних супстанци, ритуалним плесом, молитвом, постом итд)[1].

Наводи[uredi | uredi kod]

  1. Иван Видановић, Речник социјалног рада