Wikipedija:Pouzdani izvori

Svaki članak na vikipediji treba da bude baziran na pouzdanim izvorima i da pokrije sva značajna gledišta u skladu sa Wikipedia:Neutralan stav. Ova smernica opisuje pouzdanost različitih izvora. Smernica koja se bavi proverljivošću izvora je Wikipedia:Proverljivost a smernica koja opisuje kako u člancima navoditi izvore podataka je Wikipedia:Navođenje izvora.

Ukoliko za određenu temu ne postoje pouzdani izvori informacija o toj temi ne treba da postoji članak na vikipediji.

Komponente pouzdanosti

Pouzdanost izvora koji se koristi na vikipediji se sastoji iz tri komponente:

1. tekst izvora (knjiga, članak, ...)
2. autor teksta (pisac, naučnik, novinar...)
3. izdavač (na primer Cambridge University Press, Prosveta...)

Svaka od navedene tri komponente može uticati na određivanje pouzdanosti izvora.

Kriterijumi pouzdanosti

Pouzdani izvori mogu biti one informacije koje ispunjavaju jedan od niže navedenih kriterijuma, ili oba:

1. objavljen je putem redovnog procesa objavljivanja
2. potiče od autora koji ima(ju) autoritet u odnosu na temu članka.

Pouzdanost izvora zavisi od konteksta. Svaki izvor mora biti pažljivo procenjen da li je dovoljno pouzdan da podrži informaciju predstavljenu u članku i da li predstavlja najbolji izvor za datu informaciju. Pouzdaniji su oni izvori koji su bili više izloženi javnom procenenjivanju.

Izvori se mogu koristiti za podržavanje informacija iznetih u člancima na wikipediji samo ukoliko ih direktno podržavaju.

Netekstualni izvori

Kada se ističe potreba da izvori budu objavljeni to se uobičajeno vezuje za izvore u vidu tekstualnih informacija. Međutim, audio, video i multimedijalni sadržaji koji su zabeleženi, emitovani, distribuirani ili arhivirani takođe mogu ispuniti kriterijume koji ih svrstavaju u pouzdane izvore. Poput tekstualnih izvora, medijski izvori takođe moraju biti stvoreni od strane pouzdanih neutralnih autora i propisno citirani uz mogućnost provere upoređivanjem sa obavezno arhiviranim materijalom. Poželjno je, ali ne i obavezujuće, da arhivirani materijal bude dostupan putem interneta.

Neke vrste izvora

Ukoliko su raspoložive, naučne publikacije koje su bile predmet naučnog preispitivanja, naučne monografije i tekstovi su obično najpouzdaniji izvori. Međutim, treba imati u vidu da neki naučni materijali mogu biti prevaziđeni i zastareli u poređenju sa alternativnim teorijama, ili mogu biti kontroverzni u pojedinim relevantnim oblastima. Zbog toga bi informacije iznete u člancima trebalo da budu u što većoj meri potkrepljene tekstovima koji opisuju savremeni naučni konsenzus, ukoliko on postoji.

Pouzdani nenaučni izvori takođe mogu biti upotrebljeni u člancima koji obrađuju naučnu tematiku ukoliko je reč o tekstovima visokog kvaliteta koji opisuju postojeći naučni konsenzus.

Odluka o tome koji je izvor najbolje koristiti zavisi od konteksta. Ukoliko postoji neslaganje između pojedinih izvora, potrebno je informacije u tekstu članka pripisati konkretnim izvorima.