Wikipedia:Igralište

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Wikipedia:Eksperimenti)

{{Школа за дизајн}}у Београду је образовна установа специјализована за едукацију младих талената у области ликовне, примењене уметности и дизајна. Настава у Школи се одвија у малим групама, кроз индивидуалан приступ сваком ученику. У посебно оперемљеним атељеима и радионицама реализују се наставни програми уметничких предмета. Да би уписали Школу за дизајн, ученици полажу посебан пријемни испит за проверу вештина и способности. Из ове школе потекао је велики број уметника, дизајнера, архитеката, значајних личности у јавном и културном животу земље.

== ИСТ Иницијатива за оснивањем Школе настала је у Удружењу примењених уметника. Група уметника, предвођена Драголавом Стојановићем Сипом, саставила је основни концепт школе и предложила га привредним асоцијацијама и Скупштини града Београда као полазну основу за формирање средење школе ликовног смера [1]. Основана су четири образовна профила: амбалажа, графика, индустријски дизајн и текстил.[2]. Први директор школе био је професор, академски сликар и таписериста Бранислав Суботић Субе (1926 – 2004)[3].Школа је почела да ради 16. септембра 1963. године. Настава се најпре реализовала у Основној школи Старина Новак. [4]. 1964 - 1966. Школа је пресељена на данашњу локацију и променила је назив у Школа за ликовне техничаре. Први наставни дан у новој школској згради на Дедињу био је 1. октобар 1966. године. Од 1966 до 1991. године Школа је радила под именом Школа за индустријско обликовање а од 1991. године, носи назив Школа за дизајн[5]. 2010. године уведен је Образовни профил ликовног техничара [6]


ПОЧЕЦИ[uredi izvor]

Најзначајнију улогу у оснивању Школе имали су чланови Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. Чланови оснивачке комисије били су Радмила Стојановић, Гојко Варда и Небојша Митрић а председник комисије био је Драгослав Стојановић Сип. Поред њих, ту су били и Љубомир Павићевић Фис, Андра Миленковић и Ђорђе Горбунов. У раду комисије учествовао је и Љубомир Јанковић, саветник у Просветно-педагошком заводу града. Први наставни план и програм рада Школе обликовали су Раденко Мишевић и Бранислав Суботић Субе [7] У оснивању школског програма почело се од чистих и једноставних принципа. Ти принципи се, као основа савремене наставе, нису мењали, већ су се креативно надограђивали. Школски програм је у самом настајању јасно дефинисао појмове: ликовно, примењено, дизајнерско [8]. Настава се одвијала према програму који је представљао јединство техничког, технолошког и естетског образовања. Концепт образовања ученика полазио је од идејних скица и пројеката, а завршавао се реализацијом. Суштину образовања у трећој и четвртој години чинили су повезаност рада у кабинету, лабораторији и радионици [9]. С обзиром на теоријску вишеслојност предмета и сложене садржаје, који обухватају методологију и историју дизајна, био је велики изазов увести ученике у наставу која се бави дизајном са овог становишта [10]. Упркос сложености предмета, наставнички кадар је омогућио ученицима да интегришу знање у целину која обухвата функционалне, техничко-технолошке, економске, али и естетске и хумане захтеве дизајна [11]. Почетком шездесетих година дизајн је постао непосредно везан за индустрију. Савезна Привредна комора истакла је захтев за 450 техничара дизајна, што је био разлог за хитно оспособљавање кадрова за потребе тржишта. Драгослав Стојановић Сип, Бранислав Суботић и Гојко Варда дали су предлог да школа промени назив, у складу с текућим потребама тржишта, у Школа за индустријско обликовање. Одлазећи на студијска путовања и упознајући рад дизајн-центара и школа у иностранству, наши дизајнери су се стручно усавршавали. Гојко Варда је, као добитник Фордове стипендије, боравио у САД-у 1963. и 1964. године [12] Већ 1967. године Школа је постала позната у многим земљама, стручњаци из Америке, Енглеске, Финске, Јапана Русије, посећивали су Школу и високо вредновали стручне радове ученика [13] Бранислав Суботић, директор Школе, одржао је неколико предавања у Москви о системима и методици у образовању техничара дизајна. Гојко Варда је представио Школу на Међународном конгресу дизајнера ИЦСИД 1979. године у Мексико ситију, као и две године касније – у Хелсинкију [[1]] Похвале од стране Привредне коморе Београда, Америчке фондације из Њујорка и бројних компетентних стручњака из области дизајна и уметности потврда су да је Школа била на добром путу [7].За овакав статус школе били су заслужни већ поменути наставници, као и Градимир Петровић, Душан Поповић, Милош Бранковић, Милош Гвозденовић, Јулијана Ђикић, Драгутин Цигарчић, Воја Матић, Мирослав Фрухт, Ика Павловић, Милан Ракић, Љубомир Павићевић Фис, Томица Богдановић, Ивко Милојевић и многи други.

=== РУКОВОДСТВО ШКОЛЕ === 

Бранислав Суботић: на функцији директора од 1964. до 1972.

Гојко Варда: први пут на функцији директора од 1972. до 1980.

Милан Бјегојевић: на функцији директора од 1980. до 1984.

Гојко Варда: други пут на функцији директора од 1984. до 2001.

Марина Скрињик-Ћорић: Вршилац дужности директора од 2001. до 2002.

Мирјана Дамјановић: на функцији директора од 2002. до 2010.

Јелена Медаковић: на функцији директора од 2010. године

[14]

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ[uredi izvor]

Образовни профил дизајна амбалаже

Образовни профил дизајна графике

Образовни профил ентеријера и индустријског дизајна

Ликовни техничар

Образовни профил дизајна текстила

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ[uredi izvor]

Пријемни испит у Школи за дизајн одржава се пре пријемног испита у другим школама. Кандидати полажу испит из три дела: цртање, сликање и вајање. Критеријуми за оцењивање цртања су: композиција, пропорција, карактер облика, квалитет линије и општи ликовни утисак. Критеријуми за оцењивање сликања су: композиција, осећај за боју, локални тон и опште ликовни утисак. Критеријуми за оцењивање вајања су: композиција, осећај за облик, структурална вредност и тактилност [15].

ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ У ИСТОРИЈИ ШКОЛЕ[uredi izvor]

АЊИНА НАГРАДА[uredi izvor]

Фонд „Ања Вера Чолић“ основан је 1992. године у спомен на ученицу трећег разреда Образовног профила графике, школске 1990 / 1991. године, а поводом тридесетогодишњице рада Школе, 1993. године и годишња Ањина награда најталентованијем ученику за уметничко стваралаштво из истоименог фонда. Награда се додељује поводом Дана школе 11. маја [16]

НАГРАДА ДУБРАВКО МИЛАНОВИЋ[uredi izvor]

Награда за најбољег младог вајара ``Дубравко Милановић`` установљена је у част дугогодишњег наставника Школе за дизајн. Наставник Дубравко Милановић, академски вајар, добитник награде ``Богомил Карлаварис`` [17], оставио је дубок траг на генерације младих ученика. Са жељом да име наставника Милановића остане подстицај будућим генерацијама његова породица и колеге 2013. године доделиле су, у његову част, прву награду [18].


ЧАСОПИС ЗЛАТНИ ПРЕСЕК[uredi izvor]

Прво издање школског часописа Златни пресек објављено је у штампаној и електронској форми 2011. године. Часопис је осмишљен са циљем да јавности представи постигнућа ученика Школе у области уметности и дизајна. Главни уредник часописа је наставница социологије Весна Прцовић, а у редакцији часописа су ангажовани ученици различитих разреда са свих пет образовних профила. У конкуренцији школских часописа, први број Златног пресекa [19]> је 2013. године награђен трећом наградом од стране Друштва за српски језик и књижевност [20]. Пројекат је реализован као део културно-уметничког програма асоцијације Amici del Futuro ``Пријатељи будућности``из Италијe [21].


МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА[uredi izvor]

Идеја о формирању Мреже школа за уметност и дизајн настала је као резултат сарадње и размене ученика Школе за дизајн из Београда и ISA Nordio School Trieste [22] Мрежа уметничких школа земаља чланица CEI формално је установљена под називом DesigNet, на конференцији о уметничком образовању, одржаној 25. марта 2013. године у Будимпешти. Том приликом осмишљен је план континуиране сарадње школа у региону кроз учешће у заједничким пројектима и кроз размену идеја и искустава у њиховој реализацији. Поред Школе за дизајн из Београда и школе из Сенте, чланице DesigNet -а су и школе из Хрватске, Црне Горе, Аустрије, Мађарске, Италије, Словачке и Словеније [23].

Референце[uredi izvor]

[24]

[25]

[26]

[27]

[7]

[28]

[29]>

[30]

[16]

[21]


Спољашње везе[uredi izvor]

  1. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 9
  2. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 11, 69, 97, 83, 111
  3. http://www.atelje61.org.rs/publikacije/Deset%20nagradjenih.pdf ISBN 978-86-85255-05-2, str.34
  4. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7,str.14
  5. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 3
  6. Школа за дизајн:50, Школа за дизајн, Београд, 2013. ISBN 978- 86- 904411- 0-7 str.115
  7. 7.0 7.1 7.2 /dokumenti/2001_GojkoVarda.pdf
  8. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 10
  9. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 13
  10. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 23
  11. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7, str. 21
  12. http://www.vardagojko.com
  13. Школа за дизајн:1963-2003/монографија, Школа за дизајн, Београд, 2003. ISBN 86 – 904411-0-7 str. 128
  14. Школа за дизајн:50, Школа за дизајн, Београд, 2013. ISBN 978- 86- 904411-0-7 str. 212
  15. Условe, терминe и остале релевантне информације објављује Министарство просвете, науке и технолошког развоја [31]