Univerzitet u Cambridgeu

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Univerzitet u Cambridgeu
engl. University of Cambridge
lat. Universitas Cantabrigiensis
Logo univerziteta
Cam colls from johns.jpg
Historija
Moto Hinc lucem et pocula sacra
Osnivanje oko 1209.
Generalno
Vrsta istraživački univerzitet
Administracija
Kancelar Lord Sainsbury od Turvilla
Vicekancelar Leszek Borysiewicz
Akademsko osoblje 6,645
Admin. osoblje 3,178
Studenti
Broj studenata
  – dodiplomci
  – diplomci
19,515 (2014/15)
12,230 (2014/15)
7,285 (2014/15)
Boje      Cambridge plava
Udruženja Russellova grupa
Lokacija
Sedište
  – grad
  – pokrajina
  – savezna država
  – država

Cambridge
Istočna Engleska
Engleska Engleska
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Kampus urbani kampus
Veb-sajt
cam.ac.uk

Univerzitet u Kembridžu (engl. University of Cambridge, neformalno Cambridge University, Cambridge) je univerzitet u gradu Kembridžu u istočnoj Engleskoj. To je drugi najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Njegovo ime se nekada označava sa: Cantab., što potiče od latinskog imena grada Kembridž: Cantabrigia, Cantabrigiensis.

Moto univerziteta je: Hinc lucem et pocula sacra, što na latinskom znači: „Odavde svetlost i dragoceno znanje“.

Univerzitet je osnovala grupa učenih ljudi koji su 1209. otišli iz Oksforda posle sukoba sa tamošnjim žiteljima.[1] Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su vremenom postali značajan deo britanske kulture i istorije. Vekovima se među njima razvijao rivalitet.

Kembridž se u različitim analizama stalno svrstava među pet najboljih univerziteta na svetu, i ocenjuje se kao najbolji evropski univerzitet.[2][3] Univerzitet u Kembridžu je dao 81 dobitnika Nobelove nagrade (do 2008),[4] što je više nego bilo koji drugi univerzitet u svetu.

Godine 2008. Univerzitet je imao 8.614[5] nastavnog osoblja i 18.396[6] studenata (12.018[6] na osnovnim studijama i 6.378[6] postdiplomaca). Univerzitet je 2006. raspolagao sa 4,1 milijardom funti (7,9 milijardi $)[7] sredstava.

Organizacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Kembridž je organizovan na principu autonomnih i samoupravnih koledža, koji svi imaju svoju imovinu i prihode. Većina koledža obrazuje studente u širokom spektru akademskih disciplina, iako se neki specijalizuju za pojedine oblasti (recimo, Gonvilov i Kajusov koledž je naročito jak u medicinskim naukama[8]). Na svim fakultetima, školama i odsecima mogu se sresti studenti i nastavnici sa raznih koledža.

Fakulteti su odgovorni za predavanja, seminare, istraživački rad i utvrđivanje nastavnog programa. Njih nadgleda poseban savet. Centralnu administraciju univerziteta predvodi vice-kancelar (ima funkciju rektora). Biblioteke postoje na svim nivoima, od Univerziteta (Univerzitetska biblioteka Kembridža), preko odseka, do multidisciplinarnih biblioteka u pojedinim koledžima koje služe uglavnom studentima na osnovnim studijama.

Koledži[uredi - уреди | uredi izvor]

Studenti i mnogi nastavnici su vezani za koledže, gde žive, hrane se i vode društveni život. Tu studenti mogu da slušaju manja predavanja (konsultacije). Svaki koledž odabira svoj nastavni kadar i studente, iako je za većinu predavanja i dodelu diploma odgovoran Univerzitet. Koledž se brine i o dobrobiti svojih studenata, nastavnika i osoblja.

Univerzitet u Kembridžu danas ima 31 koledž, od kojih 3 primaju samo devojke. Svi ostali koledži primaju studente oba pola.

U Kembridžu postoji i par teoloških koledža koji su u labavoj zajednici sa Univerzitetom.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Koordinate: 52°12′11″N 0°07′12″E / 52.203°N 0.120°E / 52.203; 0.120