Transpozon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Bakterijski DNK transpozon

Transpozon (transpozabilni element, TE) je DNK sekvenca koja može da promeni svoju relativnu poziciju unutar genoma ćelije. Mehanizam transpozicije može da bude bilo „kopiraj i prenesi“ ili „iseci i prenesi“. Transpozicija može da kreira fenotipski značajne mutaicje i da promeni veličinu ćelijskog genoma. Transponzone je otkrila Barbara Maklintok za šta je nagrađena Nobelovom nagradom 1983.[1]

Transponzoni sačinjavaju veliku frakciju C-vrednosti eukariotskih ćelija. Oni se često smatraju "DNK smećem". Kod Oxytricha, koji imaju jedinstveni genetički sistem, oni imaju kritičnu ulogu u razvoju.[2] Oni su takođe veoma korisni u naučnim istraživanjima kao sredstvo za promenu DNK unutar živog organizma.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. McClintock, B. (June 1950). "The origin and behavior of mutable loci in maize". Proc Natl Acad Sci U S A. 36 (6): 344–355. Bibcode:1950PNAS...36..344M. doi:10.1073/pnas.36.6.344. PMC 1063197. PMID 15430309. 
  2. "'Junk' DNA Has Important Role, Researchers Find". Science Daily. 21. 5. 2009.. http://www.sciencedaily.com/releases/2009/05/090520140408.htm. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kidwell, M.G. (2005). "Transposable elements". u: ed. T.R. Gregory. The Evolution of the Genome. San Diego: Elsevier. str. 165–221. ISBN 0-12-301463-8. 
  • Craig NL, Craigie R, Gellert M, and Lambowitz AM (ed.) (2002). Mobile DNA II. Washington, DC: ASM Press. ISBN 978-1-55581-209-6. 
  • Lewin B (2000). Genes VII. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879276-5. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]