Toant
Za kralja Tauride, vidi Toant (tauridski kralj). Za druge ličnosti istog imena u grčkoj mitologiji, vidi Toant (razvrstavanje). Toant (starogrčki: Θόας) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Andremona i Enejeve Gorge, te jedan od ahejskih junaka koji su se borili u trojanskom ratu.[1]
Toant je bio jedan od nekadašnjih prosaca lepe Helene i pod Troju je došao sa četrdeset brodova iz Etolije,[2][3] što je bio jedan od većih grčkih kontingenata. Prema Ilijadi, Toant je na mesto vođe Etolaca došao zahvaljujući tome što je prethodna vladajuća dinastija, kojoj su pripadali Enej i Meleagar, izumrla, pa je vlast prešla na njega.[4] Toant je bio među devet dobrovoljaca koji su se javili da se bore u dvoboju sa Hektorom, ali je u žrebu izgubio od Velikog Ajanta.[5] U ratu se Toant isticao ne samo hrabrošću, nego i rečitošću.[6] Na jednom mestu u Ilijadi Posejdon Toantovim glasom podstiče Idomeneja da spreči Trojance pod vodstvom Hektora, koji je upravo ubio Posejdonovog unuka, da potisnu Ahejce.[7] Kasnije, kad se Hektor probio do grčkih brodova i Trojanci počeli snažno pritiskati Ahejce, Toant savetuje najbolje grčke junake da se suprotstave Hektoru i Trojancima kako bi omogućili ostatku helenskih snaga da se povuku na sigurno.[8] U Vergilijevoj Eneidi Eneja spominje Toanta među grčkim ratnicima koji su se sakrili u trojanskom konju.[9]
Neki kažu da je Odisej, kad ga je Neoptolem prognao s Itake, došao Toantu i oženio se njegovom kćerkom, koja mu je rodila sina Leontofona.[10]
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Thoas (1)
- ↑ Homer, Ilijada, II, 638–644.
- ↑ Higin, Fabulae, 97 (gde se navodi podatak o 15 brodova).
- ↑ Homer, Ilijada, II, 641–643.
- ↑ Homer, Ilijada, VII, 168.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Toant (5)
- ↑ Homer, Ilijada, XIII, 215 sqq.
- ↑ Homer, Ilijada, XV, 281 sqq.
- ↑ Vergilije, Eneida, II, 262.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, VII, 40.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Thoas (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.