Svemirski nužnik

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Svemirski nužnik je specijalno opremljen prostor u svemirskom brodu koji se koristiti u uslovima mikrogravitacije za obavljanje fizioloških potreba (mokrenja i defekacije) kosmonauta. Opremljen je školjkom, prilagođenom za muškarce i za žene, koja se po svom izgledu ne razlikuje značajno od obične nužničke školjke na Zemlji. U početku su svemirska odela kosmonauta imala pelene i otpadne vreće u koje su kosmonauti obavljali nuždu, a danas tu istu nuždu obavljaju u svemirskim nužnicima skoro na istovetan način kao pri odlasku u nužnik na Zemlji.

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema podacima iz istorije jedan od najstarijih nužnika, star oko 4000 godina, jeste onaj u minoskoj palati u Knososu (na grčkom ostrvu Krit). Vertikalne kamene cevi dovodile su i odvodile toplu i hladnu tekuću vodu do nužničke školjke i kade kupatila. Ova palata imala je mehanizam koji liči na prvi sistem za ispiranje nužničke školjke u istoriji, povezane sa glavnim rezervoarom za vodu.

Odlazak u nužnik je na Zemlji lako i jednostavno, jer gravitacija vuče na dole čvrst i tečni otpad koji ispire voda. Ali, u uslovima mikrogravitacije u ograničenom prostoru svemirskog broda, telesni otpad mogao bi da lebdi po kabini broda. Zato je NASA u 20 veku potrošila oko 23,4 miliona dolara za projektovanje i izgradnju svemirskog nužnika namenjenog Spejs šatlu (ili za projekat koji se bavio onim što su konstruktori NASA nazivali „sistem za eliminaciju probave“).

Prvi „svemirski nužnik“ je bio jednostavan i bio je ugrađen u prvu verziju kosmičkog odela. Prvi let sa ljudskom posadom koji su obavili američki astronauti u svemiru 1961. trajao je samo 15 minuta, nakon što je brod obišao kompletanu orbitu oko Zemlje. Tada niko nije ni pomišljao da svemirski brod snabde nužnikom za 15 minuta leta. Astronauti koji su bili pod stalnom prismotrom kamera i auditorijuma sa zemlje, zbog jakog srama često su bili emotivno onemogućeni da normalno mokre pa sa zbog toga jedan od kosmonauta (engl. Right Stuff) pomokrio u odelu.

Za sledeći let, astronauta (engl. Virgil "Gus" Grissom) nosio je izuzetno velike upijajuće pelene „kao zamenu za nužnik“. Pelene su potom evaluirale u veliku plastičnu kesu sa dvostranim lepljivim trakama za lepljenje (pričvršćivanje) na zadnjici astronauta (vidi sliku dole). Kesa je imala ureze u plastičnim lepljivim trakama koje su stajale na zadnjici do kraja leta broda. Astronauti su povremeno morali da guraju svoje prste u ureze kese gde su zahvatali izmet, i prebacivali ga u posebnu torbu, gde je on ostatajo zamotan u kesi. Ali, bilo je nekoliko prilika kada je izmet naočigled svih pred kamerama pobegao iz torbe, zbog odlepljivanja kese od zadnjice astronauta. Tada su kamere u brodu morala da bude isključene radi zaštite ličnosti astronauta i njegove zaštite od pogleda američkih gledaoca

Spejs šatl poseduje nužnik ili sistem za sakupljanja otpada, koji je potpuno integrisan, visokosofistiiciran i multifunkcionalni sistem. To je nužnik sličan zemaljskom, sa ispiranjem i provetravanjem i koje se osvežava vazduhom, a ne vodom.

Konstrukcija nužnika[uredi - уреди | uredi izvor]

Pored školjke nužnički prostor je opremljen svetlom za čitanje a u nekim svemirskim brodovima i prozorom, sa kojeg astronauti imaju lep pogled na svemir i Zemlju.

Ono po čemu se svemirski nužnik, raziluje od zemaljskog su;

  • specijalni kaiševi, kopče za stopala i pojas, koje fiksiraju kosmonauta za šolju u toku uriniranja ili defekacije i
  • način prikupljanja urina i fekalija bez ispiranja školjke vodom.

Nužnik je opremljen i sistemom ventilacije vazduha koji kroz specijalne filtre pročišćava i osvežava vazduh, a potom ga upumpava u kabinu broda.

Čvrste komponente iz školjke odstranjuju se oduvavanjem, vazušnom strujom, u poseban deo broda, gde se fekalije dehidriraju, dezinfekuju, sabijaju i deponuju u hermetički zatvorenim kontejnerima, koji izgore u atmosferi Zemlje ili se bacaju nakon sletanja na Zemlju. Mokraća i tekuće kompnente se ispušaju u svemir, gde isparavaju (u brodovima starije generacije).

U svemirskim brodovima novije generacije distribucija ekskreta je drugačija. Na dno nužničke školjke šmetaju se plastične kese, koje primaju tvrdi i tečni sadržaj, zatvaraju ga i slažu kesu jednu na drugu tokom korišćenja nužnika. Ovom metodom uklonjena je problem sa ventilatorom ekstraktora, koji je tokom upotrebe korodirao zbog dodira sa mokraćom u uslovima povećane koncentracije kiseonika koja vlada u atmosferi broda. Mokraća se posebo odvaja i njenom destilacijom nastaje prečišćena vode. Ova voda je dovoljno čista da može da se pije, ali malo astronauta je spremno da to i radi. Zato se ova voda uglavnom koristi u elektronskoj jedinici u kojoj kroz vodu prolazi struja i razlaže je u vodonik i kiseonik. Vodonik se ispušta kao otpadni produkt, a kiseonik se dodaje u atmosferu svemirskog broda ili stanice.

Specijalista Klod Nikolier proučava uputstvo za popravku nužnika na STS-46 Specijalista Klod Nikolier proučava uputstvo za popravku nužnika na STS-46
Specijalista Klod Nikolier proučava uputstvo za popravku nužnika na STS-46
Šematizovan prikaz svemirskog nužnika

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • DeHart, Roy L; Davis, Jeffrey R (2002). Fundamentals Of Aerospace Medicine: Translating Research Into Clinical Applications. Lippincott Williams And Wilkins, pp. 720. ISBN 978-0-7817-2898-0.
  • Jovan M Davidović, Kako je čovek poleteo, Izdavač Autor, Beograd, 2008
  • Pol Hajni, Mogu li krave silaziti niz stepenice? Izdavač Logos art, Beograd 2007
  • Pervušin A. I. «108 minut, izmenivšie mir». Seriя: Lюdi v kosmose. Izdatelьstvo: Эksmo, Moskva, tvёrdый pereplёt, tiraž 5000 эkz., 528 s. ISBN 978-5-699-48001-2.
  • Debijađi, Rudi (1989). Osnovni problemi savremene vazduhoplovne medicine,. VII simpozijuma vazduhoplovne medicine, Zbornik radova, Batajnica,, 157-167.
  • M. Ephimia Morphew, “Psychological and Human Factors in Long Duration Spaceflight”, MJM 2001 6: 74-80, 2001.
  • Wiley J. Larson, and Linda K. Pranke, ed. “Human Spaceflight: Mission Analysis and Design”, McGraw-Hill Inc., 2005.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]