Stenel (Kapanejev sin)
Za ostala značenja, vidi Stenel.Stenel (starogrčki: Σθένελος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Kapaneja i Euadne, jedan od Epigona, koji su osvojili Tebu,[1][2] te učesnik u trojanskom ratu, koji je, zajedno s Diomedom i Eurijalom došao pred Troju s osamdeset brodova.[3]
Još u doba rata protiv Tebe Stenel je postao Diomedov blizak prijatelj, a u trojanskom ratu vozio je Diomedove kočije i pomagao mu u borbama. Kad je Agamemnon rekao Diomedu da mu je otac veći junak, Stenel mu je odgovorio da su Diomed i on s manje ljudi osvojili Tebu. Kasnije, kad su Grci pod Trojom zapali u teškoće, Diomed je Agamemnonu poručio da se on vrati u Grčku, a da će on sa Stenelom osvojiti grad.[4] Stenel je bio jedan od Grka koji su se sakrili u drvenom konju uz pomoć koga je osvojena Troja.[5] Prilikom podele plena iz zapaljene Troje on je dobio kip Zevsa s tri oka, koji je kasnije pokazivan u Argu.[6]
Kad su Ahejci osvojili Prijamov grad, Stenel je pomogao Diomedu da na vlast u Etoliji vrati kralja Eneja.[7] Stenelov grob pokazivali su u Argu, gde je bio pokopan i njegov sin Kilarab.[8] Bilo je i onih koji su kazivali da je Stenel sahranjen u Kolofonu, zajedno s Kalhantom i Idomenejem.[7] Stenel je od svog strica Ifida nasledio trećinu argivske zemlje, no njegov sin Kilarab kasnije je vladao celim kraljevstvom.[9] Stenel je verovatno i otac Kometa, koji je zaveo Diomedovu suprugu Egijaleju.[7]
- ↑ Homer, Ilijada, IV, 405 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 2.
- ↑ Schmitz, Leonhard (1867), „Sthenelus (6)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- ↑ Homer, Ilijada, II, 564 sqq; IV, 367; V, 109 sqq; VIII, 114; IX, 48; XXIII, 511.
- ↑ Higin, Fabulae, 108.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 45, 5; VIII, 46, 2.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Stenel (2)
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 22, 8.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 18, 5.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Sthenelus (6)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
| Kraljevske titule | ||
|---|---|---|
| Prethodi: Ifid |
Kralj Arga |
Slijedi: Kilarab |