Srpski narodni kalendar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Srpski narodni kalendar predstavlja skup manje-više nepisanih pravila kojih se srpski narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima. Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve ali se od njega i dosta razlikuje u tome što je izmenio imena praznika, dao im svoja specifična obeležja, mesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima svojih praznika, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja.

Brojanje godina i upotreba kalendara kod Srba počela je 5508. g. p.n.e.(datiranje početka računanja vremena je preuzeto od Vizantije, i predstavlja hrišćansko shvatanje godine nastanka sveta) Na balkansko - karpatsko - podunavskim prostorima to je upravo vreme početka najstarije zemljoradničke, takozvane starčevačke kulture, koja ima razvijenu ekonomiju, religiju, kultove i umetnost.

Narodni praznici[uredi - уреди | uredi izvor]

Srpski narod je, pored zvaničnih crkvenih praznika, razvio čitav sistem verovanja i običaja vezanih za određene praznike i dao im svoje specifično obeležje. Tokom stvaranja tih običaja, bio je inspirisan zvaničnim crkvenim pravilima i tumačenjima ali je često i odstupao od njih, i u manjoj ili većoj meri, menjao ih i prilagođavao svojim starim verovanjima i tradiciji.

Januar: 2. Kokošiji Božić, 5. Tucindan, 6. Badnji dan, 7. Božić, 7.—19. Nekršteni dani, 9. Stevanjdan, 14. Vasiljevdan, 18. Krstovdan, 19. Bogojavljenje, 20. Jovanjdan, 27. Savindan, 29. Verižnjaci, 31. Čumin dan
Februar: 12. Tri jerarha, 14. Trivundan, 15. Sretenje, Teodorova subota
Mart: 14. Letnik, 22. Mladenci
April: 7. Blagovesti
Maj: 6. Đurđevdan, 8. Markovdan, 14. Jeremijindan, 22. letnji Nikola
Jun: 28. Vidovdan
Jul: 7. Ivanjdan, 12. Petrovdan, Pavlovdan, 26. letnji Gavrilo, 28. Ćirilovdan, 30. Ognjena Marija
Avgust: 2. Ilindan, 4. Blaga Marija, 8. Trnova Petka, 9. Pantelijevdan, 15. Sveti Stevan Vetroviti, 19. Preobraženje, 28. Velika Gospojina
Septembar: 11. Usekovanje, 12. Lesendrovan, 14. Crkvena nova godina, 21. Mala Gospojina, 27. Krstovdan jesenji
Oktobar: 12. Miholjdan, 19. Tomindan, 20. Srđevdan, 27. Petkovača, 31. Lučindan
Novembar: 8. Mitrovdan, 14. Vračevi, 16. Đurđic, 21. Aranđelovdan, 24. Mratindan
Decembar: 4. Vavedenje, 9. Alimpijevdan, 13. Mečkin dan, 18. Savica, 19. Nikoljdan, Detinjci, Materice, Oci (ili Očevi)


Uskršnji praznici: Vrbica, Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Uskrs, Spasovdan, Trojice

Nazivi meseci[uredi - уреди | uredi izvor]

Nazivi meseci koji se koriste ili su se koristili kod Srba [1]:

Latinski Prema SPC Sloveno-srpski Srpski narodni Srpski katolički
1. Januar Bogojavljenski Sečenj Koložeg Siječanj
2. Februar Sretenjski LJuti Sečko Veljača
3. Mart Blagoveštenski Suhi Derikoža Ožujak
4. April Đurđevski Berezozol Ležitrava Travanj
5. Maj Carski Traven Cvetanj Svibanj
6. Jun Petrovski Izok Trešnjar Lipanj
7. Jul Ilinski Červen Žetvar Srpanj
8. Avgust Gospođinski Zarev Gumnik Kolovoz
9. Septembar Miholjski Rujen Grozdober Rujan
10. Oktobar Mitrovski Listopad Šumopad Listopad
11. Novembar Mratinjski Gruden Studen Studeni
12. Decembar Božićni Studen Koledar Prosinac

Narodno određivanje datuma praznika[uredi - уреди | uredi izvor]

Narod ima svoja nepisana pravila po kojima izračunava kada je koji praznik.

Određivanje datuma praznika [2]:

  • Mali Božić, ili Vasiljevdan, je sedam dana posle Božića, i pada na isti dan kada je i Božić;
  • Sveti Sava je tri nedelje posle Božića;
  • Sveti Trifun pada u polovini šeste nedelje posle Božića;
  • Spasovdan pada u šesti četvrtak posle Velikog Četvrtka;
  • Duhovi padaju u osmu nedelju posle Uskrsa;
  • Ivanjdan je na pola godine posle Božića;
  • Od Petrovdana do Ilindana tri nedelje;
  • Od Ilindana do Velike gospojine 27 dana;
  • Od Velike gospojine do Male gospojine tri nedelje;
  • Od Male Gospojine do Miholjdana tri nedelje;
  • Od Miholjdana do Lučindana tri nedelje;
  • Od Lučindana do Aranđelovdana tri nedelje;
  • Od Aranđelovdana do Božićnih poklada sedam dana;
  • Od Poklada do Nikoljdana tri nedelje;
  • Od Nikoljdana do Božića 19 dana.
  • Vavedenje pada u sedmi dana božićnjeg posta.
  • Kojeg dana u nedelji se slavi Aranđelovdan, tog dana su i Nikoljdan i Stevanjdan.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]


Šablon:Srpski praznici

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Narodni nazivi za mesece u godini
  2. Milan T. Vuković, 1985.