Snajperska puška
Snajperska puška je namenjena za uništavanje ciljeva na velikim razdaljinama, preciznom vatrom i uz što manji utrošak municije. U većini slučajeva pod ciljevima se podrazumeva čovek (neprijateljski vojnik, terorista, naoružani kriminalac, predsednik ili neki drugi visoki državni zvaničnik i dr.), dok se pod „što manjim utroškom municije“ obično misli na „jedan hitac“. Razdaljine na kojima snajperska puška dejstvuje kreću se od 100 m i manje (policijske i antiterorističke akcije) pa do 1 km i više (vojne i specijalne operacije). Neke snajperske puške, uglavnom velikog kalibra mogu se koristiti i za uništavanje i onesposobljavanje materijalnih ciljeva kao što su radarske kabine, avioni na stajanci, džipovi i dr.
Istorija preciznog gađanja vatrenim oružijem vuče svoje korene još iz 18 i 19. veka. Uvidevši značaj preciznog gađanja armije mnogih zemalja formirale su posebne jedinice sastavljene od odličnih strelaca, uglavnom naoružanih standardnim armijskim puškama.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata takođe su korišćene snajperske puške. U Prvom svetskom ratu koji je bio pozicionog karaktera i u kojem je dominirala rovovska borba, uloga snajperske puške nije došla do izražaja. Razlog za to je što nije bilo borbi u urbanim područjima u kojima ovo oružije ima poseban značaj. Takođe, linija fronta koja je bila ispresecana rovovima i preorana eksplozijama artiljerijskih granata nije pružala dovoljno prirodno zaklonjenih položaja (vegetacija je u ovim područjima bila potpuno uništena) i uzvišenja sa kojih bi snajperista mogao da dejstvuje zbog čega je uloga snajperske puške u ovom sukobu bila neznatna.
U Drugom svetskom ratu, koji su odlikovale žestoke bitke koje su se vodile u velikim gradovima kao što su Staljingrad, Harkov, Berlin i dr. kao i u Normandiji u Francuskoj, snajperska puška stekla je mračnu reputaciju. U veštim rukama pretvorila se u efikasno smrtonosno oružje. Jedan od najpoznatijih snajperista u Drugom svetskom ratu bio je ruski vojnik Vasili Zajcev koji je ubio preko 200 nemačkih vojnika i oficira, od kojih je više od polovine izbacio iz stroja tokom Bitke za Staljingrad. Poznati američki ratni izveštač, Arni Pajl je ovako opisao situaciju u Normandiji 1944. god.: „Snajperisti su svuda. Ima ih na drveću, u zgradama, ruševinama, u travi. Ali ih najviše ima u visokoj i bujnoj živici koja preseca nodmandijska polja i koje ima duž svakog puta i raskrsnice“.
Posle Drugog svetskog rata snajperska puška korišćena je u mnogim lokalnim sukobima širom sveta, uključujući i sukobe izazvane raspadom Jugoslavije pri čemu je prilikom opsade Sarajeva na posebno zao glas tzv. Snajperska aleja.
Moderna snajperska puška može biti ili standardna armijska puška, odabrana zbog njege preciznosti i opremljena optičkim nišanom sa uvećanjem ili puška posebno izrađena za tu namenu. Čest je slučaj da se kao standardna snajperska puška u mnogim armijama sveta koriste lovački karabini poznati po svojoj preciznosti, koji su u svom osnovnom obliku dostupni civilnim licima. Naravno, ovakve puške se takođe opremaju optičkim nišanom i na njima se vrše određene manje modifikacije kako bi se prilagodile vojnoj upotrebi.
Sve moderne snajperske puške mogu se podeliti u tri glavne kategorije:
- vojne snajperske puške
- policijske snajperske puške
- snajperske puške specijalne namene
Vojna snajperska puška, pored osnovnog zaheva za preciznošću mora da ispunjava i neke druge uslove koji proizlaze iz ovakve njene upotrebe. Prvo, ne sme biti previše teška kako bi vojnik mogao pored nje da nosi dovoljno rezervne municije i ostale opreme. Drugo, mora biti izuzetno otporna na različite klimatske uslove kao što su izuzetno visoke i niske temperature, vlaga i dr. Treće, mora da bude laka za održavanje i popravku u terenskim uslovima.
Jedan od svakako najvažnijih uslova koje vojna snajperska puška mora da ispuni tiče se municije. Naime, ova puška mora da koristi standardnu municiju koja se koristi u armiji u čijem naoružanju se nalazi. Povećanje dometa vojne snajperske puške obično se postiže tako što se modifikuje standardna municija
Uloga policijske snajperske puške se znatno razlikuje od uloge vojne snajperske puške pa otuda i razlike u konstrukciji. Policijska snajperska puška namenjena je za dejstva na razdaljinama do 300 m, a u pojedinim slučajevima i na razdaljinama manjin od 100 m. U ratu, ranjeni neprijatelj se isto kao i ubijeni neprijatelj smatra izbačenim iz stroja. Međutim, kod policijskih i antiterorističkih ackija, u kojima je glavni cilj spasavanje talaca, ranjeni terorista ili kriminalac nije izbačen iz stroja. Iako ranjen, on može započeti likvidaciju talaca pre nego što bude neutralisan. Zbog toga je kod policijske snajperske puške akcenat na preciznosti, a ne na dometu.
Policijska snajperska puška nije podvrgnuta ograničenjima koje trpi vojna snajperska puška zbog čega je ima u najrazličitijim kalibrima i koristi najrazličitiju municiju. Njene nišanske sprave su komplikovane i imaju razna podešavanja. S obzirom da se koristi za borbu sa malih odstojanja i u urbanoj sredini proizvođači savremene policijske snajperske puške se trude da je učine kompaktnom i funkcionalnom kako bi se olakšala njena upotreba.
Snajperske puške specijlane namene mogu se podeliti u dve kategorije:
Snajperska puška velikog kalibra, najčešće 12.7 mm koja uglavnom koristi municiju koju koriste teški mitraljezi. Efektivni domet ove puške je preko 1.500 m. Mogu se koristiti ne samo za uništavanje živih ciljeva već i neprijateljskih vozila, helikoptera, aviona i dr.
Prigušena snajperska puška koristi specijalnu podzvučnu municiju i opremljena je izmenjivim ili ugrađenim prigušivačem pucnja. Podzvučna municija ograničava domet puške na 300-500 m ali se pravilnom primenom u urbanoj sredini u kojoj je stalno prisutan određen nivo buke može postići to da se pucanj ne čuje sa razdanjine od 30-50 m.
- Zemlja snajpera
- Melova lista snajperskih pušaka[mrtav link]
- Svet snajpera Arhivirano 2005-11-23 na Wayback Machine-u
- Ultimate Sniper Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u