Smeša

Izvor: Wikipedia
Limunada je smeša.

Smeše su skupovi dve ili više različitih supstanci, za razliku od čistih (prostih) supstanci koje sačinjava samo jedan element ili jedno jedinjenje.

Sastav[uredi - уреди]

Za razliku od jedinjenja, čiji su sastojci uvek sjedinjeni u određenim odnosima, smeša je supstanca koja ne mora da ima stalan sastav pri različitim dobijanjima. Čak i odnos kiseonika i azota u vazduhu nije uvek stalan, što ukazuje na to da je vazduh smeša (ovo je pokazao Robert Bunzen 1846. godine).[1]

Homogene i heterogene smeše[uredi - уреди]

Smeše su obično heterogene, što znači da se jasno mogu uočiti razlike između supstanci koje ih čine. Na primer, lako je uočiti u smeši peska i šećera, koje su čestice peska, a koje šećera. Homogena je ona supstanca kod koje jedan deo ima potpuno isti sastav i osobine kao svaki drugi deo. Dešava se da su sastojci neke smeše dovoljno mali da se ne mogu videti golim okom, pa takve smeše izgledaju homogeno. Takav je slučaj sa krvlju. Pod mikroskopom se vidi da krv sačinjava bezbojna tečnost sa suspendovanim česticama. Sličan je slučaj i sa mlekom. Primeri za prave homogene smeše (jer se heterogenost ne može dokazati) su neki vodeni rastvori (šećera, soli itd.).[1]

Dobijanje smeša[uredi - уреди]

Oslobađanje gasa, toplote, zračenja svetlosti ili stvaranje struje su pojave koje obično prate neku hemijsku reakciju. Ukoliko ne dođe do ovih pojava prilikom mešanja supstanci, pretpostavlja se da se nije desila hemijska reakcija, već da se napravila smeša.[1]

Osobine smeša[uredi - уреди]

Osobine smeša su aditivne, odnosno, ona zadržava osobine svih supstanci koje je čine. Tako će vodeni rastvor šećera imati osobine i šećera i vode.[1]

Razdvajanje sastojaka smeša[uredi - уреди]

Sastojci u smeši se razdvajaju korišćenjem fizičkih promena supstanci. Pri tome se mogu koristiti različita fizička svojstva, kao što su magnetizam, specifična težina, (ne)rastvorljivost u odgovarajućim rastvaračima, tačka mržnjenja, kao i metode: destilacija, likvacija, difuzija, elutracija, flotacija.[1]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]