Difuzija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Difuzija je spontani transport materije ili energije pod uticajem odgovarajućeg gradijenta iz zone više u zonu niže energije ili koncentracije. Kao i mnogi spontani procesi, difuzija je entropijski vođen proces u kojem se energija ili materija koja difunduje uniformno raspoređuje u raspoloživom prostoru podižući time entropiju sistema.

Svaki proces difuzije odvija se pod uticajem odgovarajućeg gradijenta. Recimo difuzija materije se odigrava pod uticajem gradijenta koncentracije a difuzija toplote pod uticajem gradijenta temperature. Difuzija je diretkna posledica drugog principa termodinamike, koji kaže da entropija nekog neravnotežnog sistema može samo da raste, sve dok sistem ne dođe u ravnotežu. Obzirom da materija difunduje iz oblasti veće koncentracije u oblast manje koncentracije, sistem prelazi iz uređenijeg u manje uređen sistem, tj. entropija raste.

Kvantitativno, difuzija se opisuje Fikovim zakonima (prvi i drugi). Prvi Fikov zakon kaže da je fluks (J) proporcionalan gradijentu koncentracije. Drugi Fikov zakon se izvodi iz jednačine kontinuiteta. U jednodimenzionom sistemu:

Jednačina kontinuiteta:

1. Fikov zakon[uredi - уреди | uredi izvor]

2. Fikov zakon[uredi - уреди | uredi izvor]

Pri čemu za konstantan koeficijent difuzije, D, sledi:

.

2. Fikov zakon u trodimenzionom sistemu[uredi - уреди | uredi izvor]

Rešavanje difuzione jednačine je po pravilu veoma komplikovano, tj. moguće samo uz pomoć primene numeričke matematike.

Difuzija ima izvanredno važnu ulogu u svakodnevnom životu i u nauci. U većini procesa u kuhinji difuzija igra važnu ulogu od mariniranja (difuzija začina u namirnicu) do kuvanje čaja (čaj od sleza - ostavi se da iz korena sastojci budućeg čaja difunduju u vodu).

Difuzija je ključni proces u biološkim sistemima.

Poveznice[uredi - уреди | uredi izvor]

Difuzija kroz ćelijsku membranu