Smaug

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Šmaug (Smaug, Zmaj od Erebora) bio je najveći Zmaj Trećeg Doba. Divovski zlatnožuti Vatreni zmaj, imao je ogromna krila kao u slepog miša i omotač od neprobojnih gvozdenih krljušti. Njegov jedini ranjivi deo - trbuh, bio je zaštićen prslukom od dragulja koji su postali usađeni tu vekovnim ležanjem na riznicama nakita. Mada mu je poreklo nepoznato, zna se da je živeo u Sivim Planinama pre no što je 2770. godine došao u Erebor. Tu je palio i pustošio Dol pre ulaska u Kraljevstvo pod Planinom, gde je pobio ili oterao patuljke. Dva veka je zadovoljno ležao na hrpi blaga u Ereboru.

Godine 2941. dremež mu je poremećen kada su mu dvanaest Patuljaka predvođenih zakonitim kraljem Erebora, Torin Hrastoštit i Hobit plaćenik , po imenu Bilbo Bagins, ukrali deo zlata. Svojim lukavstvom Hobit Bilbo Bagins uspeo je da otkrije jedno mesto na širokim grudima Šmauga, koje nije bilo prekriveno draguljima i gde se moglo zabosti sečivo. Šmaug je u besu napao Jezerske Ljude Ezgarota, i ubijen je crnom strelom Barda Lukonosca koja je probila to jedino mesto na njegovom trbuhu.

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

  • A-Z of Tolkien, David Day (1998). Tolkinov rečnik B. Dubravka Popadić - Grebenarević (prevodilac). Beograd: IP ESOTHERIA. ISBN 86-7348-038-8. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]