Sibirski tigar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Sibirski tigar
Berlin Tierpark Friedrichsfelde 12-2015 img25 Siberian tiger.jpg
Status zaštite
Status iucn3.1 CR.svg

Status zaštite: Kritično (IUCN 3.1)

Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Felidae
Rod: Panthera
Vrsta: P. tigris

Sibirski tigar ili mandžurski tigar (Panthera tigris altaica) je jedna od podvrsta tigra. Sibirski tigrovi su kritično ugrožena vrsta životinja i vrlo ih je malo u prirodi — oko 400 jedinki. U zatočeništvu ima oko 600 jedinki.

Opis[uredi - уреди | uredi izvor]

Sibirski tigar je dug od vrha njuške do kraja repa 3,2 m. Visina do ramena može biti do 1 metra, što ga čini najvećim i nasnažnijim među tigrovima. Može težiti od 200 do 250kg. Crne pruge na tigrovom rđavo-žutom krznu raspoređene su po celom telu, pri čemu ne postoje dve identične životinje[traži se izvor], te se pruge mogu uporediti sa otiskom prstiju kod čoveka. Osnovna boja na leđima je tamnija, sa strane malo svetlija. Sa donje strane tela i unutrašnjost nogu krzno je bele boje. Dlaka sibirskog tigra je duža i gušća od dlake ostalih tigrova.

Glava mu je okrugla, urešena manjim ušima, na kojima sa zadnje strane dolazi po jedna veća bela mrlja. Oči su mu žutosmeđe, a njuška nešto kraća od njuške lava. Brkovi su dužine i do 20 cm, a s bočnih strana obraza ima dužu dlaku. Jezik mu je dug i hrapav, a u čeljustima ima snažne očnjake s vrlo oštrim rubom s unutrašnje strane, poput noža, a njihova dužina seže i do 6 cm. Na dugim i snažnim nogama ima ogromne šape s pet prstiju s oštrim i dugim kandžama, koje prema potrebi uvlači ili izvlači. Rep sibirskog tigra može imati dužinu do 90 cm. Ženka sibirskog tigra manja je od mužjaka, ali ima sva obeležja kao i mužjak.

Osobine ponašanja i životne istorije[uredi - уреди | uredi izvor]

Samački život prekida se jedino u doba parenja kada se druže dve životinje suprotnih polova. Svoju teritoriju, koju ljubomorno čuva, obeležava ogrebotinama po stablu i uriniranjem. Tigar nije isključivo noćna životinja, sreće se u bilo koje doba dana, gde vreba plen na rubovima šuma, u gustoj travi ili pored staze kojom prolaze životinje. Omiljena su mu mesta uz reke i pojilišta. Najčešće kreće u lov početkom sumraka ili u rano jutro pre izlaska sunca. Vrlo je brz i nečujno se kreće, može odskočiti vrlo daleko, i vrlo visoko. Loš je penjač. Voli vodu, dobar je plivač.

U prirodi lovi i male i velike životinje, a poslastica su mu divlje svinje. Kad su velike zime i u nedostatku hrane loviće i miševe. Kada lovi, tigar vreba, iznenada se munjevito baca na žrtvu i zabada kandže duboko u leđa žrtvi. Ubijenu životinju odvlači duboko u gustiš, gde jede do sitosti. Zna se i prežderavati, može da pojede i preko 20 kg mesa, nakon čega ceo dan spava, prekidajući san jedino odlaskom na pojilo. On nije izbirljiva životinja, jede sve, od kože sa krznom pa sve do kostiju. Tigrovi su plašljive životinje, kada prvi put sretne čoveka najverovatnije će se uplašiti i pobeći, ali tigrovi koji često u prirodi dolaze u kontakt sa čovekom uvide da je čovek lagan plen.

Ženka sibirskog tigra postaje polno zrela sa 3—4 godine, kao i mužjak. Pari se desetak dana, a nekad i duže. Nakon parenja ženka je gravidna od 105 do 108 dana. Nekoliko dana pre okota priprema jazbinu. Tri dana pre okota sise se napune mlekom i vidno obese. Vreme okota traje i do 9 sati zavisi koliki je broj mladunaca. Tigrica u leglu ima 3—4 mladunca, koji se legu u razmacima od 1 do 2 sata. Kako se mladunci kote, majka ih brižno suši lizanjem i odgriza pupčanu vrpcu, i za kratko vreme mali tigrić nalazi sisu i počinje sisati prvo mleko. Mladunci već sa 2—3 nedelje otvore oči, ali još ne vide, tek sa 4 nedelje potpuno progledaju. Sa 2 meseca starosti počinju jesti meso, a mleko sisaju sve do 7 meseci starosti, nekad i duže. Mladunci su veoma razigrani, u toj svojoj igri uče veštinu lova, koja će im trebati kad odrastu. Uz majku mladunci ostaju oko 2 godine. Nakon tog vremena odvajaju se od majke i počinju samostalan život.