Refleksija (fizika)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Refleksija planine Hud u jezeru.

Refleksija (odraz, odbijanje) je promena pravca fronta talasa na dodirnoj površini između dva različita medija, tako da se front talasa vraća u medij iz kojeg je potekao. Uobičajeni primeri su odraz svetlosti, zvuka i vodenih talasa. Zakon refleksije kaže da je upadni ugao jednak uglu pod kojim se talas reflektuje.[1]

U akustici, refleksija izaziva eho i koristi se u sonarima. U geologiji, važna je u studiji seizmičkih talasa. Refleksija se vidi na površinskim talasima u vodi. Refleksija se pojavljuje kod mnogih vrsta elektromagnetnih talasa, pored vidljive svetlosti. Refleksija viših frekvencija je važna za radio prenos i radare. Čak i X-zraci i gama zraci mogu biti reflektovani pod plitkim uglom sa specijalnim ogledalima.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Lekner, John (1987). Theory of Reflection, of Electromagnetic and Particle Waves. Springer. ISBN 9789024734184. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]