Pride and Prejudice

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Gordost i predrasuda
PrideAndPrejudiceTitlePage.jpg
Autor(i) Džejn Ostin
Originalni naslov Pride and Prejudice
Država Engleska Engleska
Jezik engleski
Žanr(ovi) roman
Izdavač T. Egerton, Whitehall
Datum izdanja 28. januar 1813.
Vrsta medija tvrd povez
Stranica 351
Veličina i masa
Podaci preuzetisa sa [1]. Moguće razlike među izdavačima.
ISBN 38659585

Gordost i predrasuda (engl. Pride and Prejudice) je klasik Džejn Ostin, donosi priču o slobodoumnoj devojci Elizabet Benet koja, kao i njene četiri sestre, mora da se uda za bogatog muža. Suočavajući se sa arogantnim, imućnim gospodinom Darsijem, Elizabet se upušta u pronicljiva razmišljanja o životu, porodici i tradiciji, u jednom od najlepših ljubavnih romana svih vremena.

Duhovita i inteligentno napisana knjiga, Gordost i predrasuda vodi čitaoca kroz raskošne salone devetnaestovekovne Engleske i čini, prema mišljenju mnogih teoretičara književnosti veoma dobro štivo.

Radnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Gospođa i gospodin Benet roditelji su pet neudatih kćeri: Džejn, Elizabet, Meri, Kiti i Lidije. Gospođa Benet usto je i opsednuta mislima kako će što bolje udati kćeri jer će nakon suprugove smrti njihova kuća pripasti Kolinsu, njihovom daljem rođaku. Kada se na obližnje imanje doseli bogati gospodin Bingli sa svojom sestrom, prijateljem Darsijem i drugom udatom sestrom, gospođom Harst i njenim suprugom. Na javnom balu Bingli je očaran Džejn, dok Darsi u razgovoru s njim odbije plesati s Elizabet smatrajući je nedovoljno lepom naspram Džejn. Elizabet Benet slučajno biva svedok tog razgovora i Benetovi automatski počinju Darsija smatrati ponosnim.

Nakon bala, Džejn prima pismo od gospođice Bingli u kome je pozvana u Neterfild. Putem se razboli, te Lizi dođe na imanje na njen poziv. U isto vreme, k Benetovima dolazi i gospodin Kolins, sveštenik i naslednik kuće, koji želi da se oženi jednom od sestara. Kada zaprosi Lizi, ona ga odbije, što izaziva svađu s majkom. Kolins se tada veri s Šarlot Lukas, Lizinom prijateljicom. U selo dolazi i vojska, a Lizi se posebno udvara Vikamu, koji joj ispriča da poznaje Darsija od pre, odnosno da je Darsi napravio veliku grešku posle očeve smrti koja se završila raskidom njihovog prijateljstva. Na Džejnino zaprepašćenje, Bingli odlazi u London, a Džejn takođe odlazi u grad, k rođacima. Lizi odlazi kod Šarlot, a Kolins ih odvodi kod ledi Katarine de Burg koja je njihova zaštitnica. Tamo sreće i Darsija, koji je nakon nekog vremena zaprosi. Ona ga odbija, optuživši ga za Džejninu i Vikamovu nesreću. Nešto kasnije on joj daje pismo u kome objašnjava da nije kriv ni za jedno.

Kasnije, provodeći praznike kod tetke i tetka - Gardinerovih, zajedno s njima odlazi na Pemberli, Darsijevo imanje, misleći da on nije na imanju, i vidi ga s njegovom sestrom Džordžijanom. Kada se ona i Darsi konačno počinju zbližavati, stigne vest o Lidijinom begu s Wikamom. Lizi se vraća kući, a ubrzo dolaze Wikam i Lidija venčani. Lidija slučajno izda sestri da ih je Darsi našao i bio svedok na njihovom venčanju.

Kod Benetovih, nakon Lidijinog i Wikamovog odlaska, dolazi ledi Katarina, tražeći od Lizi da se odrekne svoje ljubavi prema Darsiju koju je otkrila ali Lizi to odbija. Ledi de Burg odlazi kod Darsija i otkriva mu da ga Elizabet voli. Nakon toga i Bingli se vraća u Neterfild, i zaprosi Džejn, a Darsi Elizabet. Knjiga se završava njihovim venčanjima.

Stil[uredi - уреди | uredi izvor]

Gordost i predrasuda, poput većine Ostinovih radova, koristi narativnu tehniku slobodnog indirektnog govora. To je definisano kao „slobodna reprezentacija karakterovog govora, pod čime se podrazumevaju, ne reči koji su zapavo reči koje je karakter izgovorio, nego reči koje su tipične za misaonu celinu karaktera, ili za način na koji bi karakter mislio i govorio, kad bi mislio ili govorio“.[1] Koristeći narativ koji se adaptira tonu i rečniku datog karaktera (u ovom slučaju, Elizabetinog karaktera), Ostin poziva čitaoca da sledi događaje sa Elizabetine tačke gledišta, deleći njene predrasude i zablude.[2] „Kriva učenje, kojoj podležu oba protagonista, se izražava jedino sa Elizabetinne tačke gledišta i njen slobodni indirektni govor je esencijalan ... pošto je to misao koja nas zadržava, ako ne i drži zaglavljene, unutar Elizabetinih pogrešnih prisvajanja“.[1]

Adaptacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Ponos i predrasude je najviše puta adaptirano djelo Jane Austen:

  • 1940. film Pride and Prejudice s Greer Garson kao Elizabeth Bennet, te Laurencom Olivierom
  • 1980. TV serija Pride and Prejudice s Elizabeth Garvie te Davidom Rintoulom
  • 1995. TV serija Pride and Prejudice s Jennifer Ehle i Colinom Firthom
  • 2004. Bollywoodska verzija Bride and Prejudice s Aishwaryom Rai
  • 2005. Pride and Prejudice s Keirom Knightley i Matthewom Macfadyenom

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Manfred Allié und Gabriele Kempf-Allié. S. Fischer, Frankfurt am Main, 2014, ISBN 978-3-596-95014-0.
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Werner Beyer. Fischer-Tb.-Verlag, Frankfurt am Main, 2008, ISBN 978-3-596-90004-6.
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Ursula Grawe und Christian Grawe. Reclam, Stuttgart, 2008, ISBN 978-3-15-021729-0.
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Margarete Rauchenberger. Insel-Verlag, Frankfurt/Main, 2007, ISBN 978-3-458-35214-3.
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Karin von Schwab. Anaconda, 2007, ISBN 978-3-86647-178-8.
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Helga Schulz. Deutscher Tb. Verlag, München, 2006, ISBN 3-423-19103-1.
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil. übersetzt von Andrea Ott. Manesse-Verlag, Zürich, 2003, ISBN 3-7175-2011-3.
  • Jane Austen: Pride and Prejudice. Oxford University Press, 2008, ISBN 978-0-19-953556-9 (engl. Ausgabe)
  • Jane Austen: Stolz und Vorurteil, Hörbuch auf 10 CDs, gelesen von Eva Mattes, Argon Verlag, 2005, ISBN 3-87024-018-0.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]