Poslanica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Poslanice)
Jump to navigation Jump to search

Epistola ili poslanica je javno pismo upućeno jednoj osobi ili grupi ljudi. Ovaj žanr je bio uobičajen u starom Egiptu. Poznate su i novozavetne poslanice apostola upućene kršćanima, na primer Pavlove poslanice.

Petrarka[uredi - уреди | uredi izvor]

Otkriće Ciceronovih epistola je navelo Frančeska Petrarku da ih i on piše. Sve epistole je pisao na latinskom jeziku jer je težio obnavljanju antike. Trudio se da ih piše što čistijim, antičkim latinskim. Neobično je to što je Petrarka u svojim epistolama pisao velikanima prošlosti kao da su živi. Za shvatanje Petrarkinih unutrašnjih muka i za shvatanje svih dimenzija njegove ličnosti, važna su ova pisma.

Knjige epistola:

  1. Familiares - 24 knjige, 350 pisama. To su lična pisma, u kojima se obraćao filozofima i piscima antike kao savremenicima i kao jednakima. Piše Ciceronu, Aristotelu, Homeru, Vergiliju.
  2. Seniles - 17 knjiga, 125 pisama. Pisana su u starosti i nisu završena. Ona predstavljaju nastavak Familiares. Ova zbirka sadrži pismo Posterati, upućeno potomcima. Pretpostavlja se da je njime trebalo da završi ovu zbirku. U njemu je dao svoju idealizovanu biografiju, jer mu je bilo jako bitno šta će potomci misliti o njemu i kakav će ostati upamćen.
  3. Sine nomine - 19 pisama, koja se bave političkim temama. Nije navodio imena pojedinaca da ih ne bi kompromitovao.
  4. Varie - razna pisma koja nisu obuhvaćena drugim zbirkama. Ima ih oko šezdeset.
  5. Epistole metricae - 66 pisama u stihu. Govorio je o imitaciji - kako učenik treba da podražava učitelja, tako i pisac u odnosu na antiku „treba da bude kao pčela koja sakuplja od cveta do cveta“.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]