Atomizam

Atomizam, u filozofiji prirode, jeste teorija da su svi objekti u kosmosu sastavljeni od veoma malih, nepropadljivih čestica – atoma. Taj termin potiče od grčke reči ἄτομος (= nedeljiv, koji se ne može razdeliti na manje delove). Uzemeljiteljima antičkog atomizma smatraju se grčki filozofi Leukip i Demokrit.

Za filozofski koncept atomizma važna je činjenica da se za čestice – koje su hemičari i fizičari početkom 19. veka smatrali nedeljivim, pa ih stoga, prema dugoj tradiciji, i nazvali "atomima" – u 20. veku utvrdilo da se zapravo sastoje od još manjih elemenata: elektrona, neutrona i protona. Dalji eksperimenti pokazali su da se protoni i neutroni sastoje od još osnovnijih kvarkova, za koje trenutno nema eksperimentalnih dokaza da poseduju veličinu ili podstrukturu. Međutim, tendencija empirijskog dokazivanja sve manjih podatomskih čestica nagoni nas da postavimo pitanje: "Da li je materija beskonačno deljiva?" S obzirom na to da nepostojanje dokaza nije isto što i dokaz o nepostojanju, na ovo se pitanje ne može odgovoriti eksperimentalnim putem.

Prema tome, što se tiče kvarkova, elektrona i drugih fundamentalnih leptona, ne može se isključiti mogućnost da su i oni sastavljeni od još manjih čestica. Ipak, u međuvremenu, upravo se ove čestice (a ne hemijski atomi) mogu smatrati onim što se tradicionalno naziva nedeljivim elementima, kojima se tokom istorije bavila atomistička teorija.

Atomizam u filozofiji

Izvedenice iz reči "atom" mogu se upotrebljavati u dva različita konteksta: u smislu atoma kojima se bave prirodne nauke i u smislu filozofske misli. Termin "atomizam" tradicionalno je vezan za područje filozofije, odnosno za one filozofske pravce koji su tvrdili da su ceo kosmos i sve u njemu sastavljeni od sićušnih čestica koje nemaju fizičkih delova, ne mogu se razdeliti i koje su ili zanemarljive veličine (veličine tačke) ili uopšte nemaju veličinu. Atomi koji, prema ovim teorijama, ipak poseduju makar tu neznatnu veličinu – nazivaju se demokritovskim atomima, i to su atomi kojima se bavila antička filozofija. Indijski budistički mislioci, kao što su Dharmakirti i drugi, takođe su doprineli razvitku atomističkih teorija koje operišu momentalnim (trenutnim) atomima, koji se na momente pojavljuju u egzistenciji i iz nje nestaju. Tradicija atomizma dovela je do stanovišta da postoje samo atomi, a da objekti sastavljeni od delova (ljudska tela, oblaci, planete itd.) ne postoje. O ovoj posledici atomističke teorije raspravljali su atomisti, među ostalima Demokrit, Thomas Hobbes, a možda čak i Immanuel Kant (postoji sporenje oko toga da li je Kant bio atomista ili ne). Takvo krajnje stanovište atomizma ubraja se u mereološki nihilizam ili metafizički nihilizam. U savremenoj filozofiji ovo krajnje atomističko stanovište više nema onoliko pristalica koliko ih je imao ranije, jer mnogi savremeni filozofi nisu spremni na to da zastupaju stanovište da postoje samo atomi, a da nema stvari kao što su drveće itd. Ipak, atomističke teorije bliske demokritovskoj i epikurovskoj (o tome da atomi učestvuju u gradnji drugih objekata) još uvek su prisutne u savremenoj filozofiji, na primer teorija o jednostavnim.

Ukoliko se, prema atomizmu, sve može razložiti na najmanje čestice koje se dalje ne mogu deliti, onda se atomizam može analogno primeniti i na društvo ili logiku. U tom smislu, terminom "socijalni atomizam" definiše se ono stanovište koje kaže da pravi predmet analize nisu društvene ustanove ili skupne vrednosti, nego pojedinci, s obzirom na to da se sve karakteristike ustanova i vrednosti proističu upravo iz pojedinca. Slično tome, Bertrand Russell razvio je logički atomizam u nastojanju da identifikuje "atome mišljenja", odnosno delove misli koji se ne mogu razdeliti na manje delove misli.

Pored materije, postavljena su i pitanja o beskonačnoj deljivosti prostora i vremena. U njihovom modernom opisu, datom prema teoriji skupova, i prostor i vreme su beskonačno deljivi kontinuumi, u tom smislu što će se između bilo koje dve tačke u prostoru uvek nalaziti još jedna tačka u prostoru. Međutim, neki savremeni teoretičari smatraju da čak i prostor i vreme, ili prostorvreme mogu biti konačni u smislu diskretne matematike. Zanimljivo je da je još Zenon iz Eleje tvrdio da bi u slučaju beskonačne deljivosti prostora kretanje bilo nemoguće (premda, doduše, ako bi se vreme uzelo kao konačno). Vidi Planckovo vreme i Planckova dužina za više detalja o ovim idejama.

Novi razvitak antičke zagonetke o deljivosti materije podstaknut je otkrićem kvantne mehanike. Do tada se nije pravila nikakva razlika između deljena materijalne stvari i njenog "rezanja" na manje delove, pa se grčka reč ἄτομος često shvatala i u smislu onoga što se ne može podeliti i u smislu onoga što se ne može razrezati. Premda danas znamo da je atom zapravo deljiv, on se ne može "rezati": ne postoji takva deljivost prostora čiji bi delovi odgovarali delovima atoma.

Antički atomizam

Leukip i Demokrit

Datoteka:Democritus stamp.jpg

Poštanska marka izdata u Grčkoj u čast Demokrita

Krajem 5. veka st. e. Leukip i Demokrit zastupali su stanovište da se svi fizički objekti sastoje od atoma i praznog prostora, te da konkretna realizacija svakog pojedinog objekta zavisi od rasporeda automa i prostora u njemu. Ni atomi ni praznina nisu nastali: oni su uvek bili, nepropadljivi su i večiti. Praznina je beskonačna i obezbeđuje prostor u kome se atomi na različite načine kombinuju. Različite kombinacije atoma u okviru praznine čine objekte koje osećamo, vidimo, jedemo, čujemo, mirišemo i kušamo u stvarnom svetu. Premda osećamo toplo i hladno, toplo i hladno zapravo ne postoje u smislu nezavisne egzistencije: to su jednostavno osećaji koje u nama bude različiti rasporedi atoma u praznini koji čine objekat koji percipiramo kao "hladan" ili "topao". Demokritovo učenje dalje je razvio Epikur, čija se stanovišta izvanrednom pesničkom snagom izložio rimski pesnik Lukrecije u epu O prirodi (De rerum natura).

Antičkim materijalističkim atomistima blisko je stanovište da su ljudi stvorili bogove, a ne obratno. Sekst Empirik kaže: "Neki misle da smo na ideju o bogovima došli zbog izuzetnih pojava koje se događaju u svetu. Demokrit kaže da su ljudi u davno doba bili uplašeni onim što se dešava na nebu, kao što su gromovi i munje te su mislili da njih uzrokuju bogovi". Prema Demokritu, sve što se dešava u svetu čisto je mehaničke prirode i uzrokovano je kretanjem, sastavljanjem i rastavljanjem atoma u praznom prostoru. A do kretanja atoma dolazi "po nuždi": atomi se spajaju i rastavljaju u skladu s njihovom vlastitom "prirodom".

Vanjski linkovi

• Dictionary of the History of Ideas: Atomism: Antiquity to the Seventeenth Century
• Dictionary of the History of Ideas: Atomism in the Seventeenth Century
• Information and articles on a philosopher who opposes atomism
• Information on a philosopher who claims that atoms are point-sized
• Information on Buddhist atomism
• Article on traditional Greek atomism
• Atomism from the 17th to the 20th Century at Stanford Encyclopedia of Philosophy