Hyacinthe Klosé – razlika između verzija
| Red 30: | Red 30: | ||
== Značaj i dela == |
== Značaj i dela == |
||
Kloze je poznat po svom unapređenju dizajna [[klarinet]]a, koristeći načela utvrđena od strane [[Teobald Bem|Teobalda Bema]] (''Theobald Boehm'') u svom inovatorskom radu na mehanizmu klapni na [[flauta|flauti]]. Od [[1839]] do [[1843]], on je zatražio pomoć od jednog tehničara za pravljenje instrumenata [[w:Buffet family#Auguste Buffet jeune| |
Kloze je poznat po svom unapređenju dizajna [[klarinet]]a, koristeći načela utvrđena od strane [[Teobald Bem|Teobalda Bema]] (''Theobald Boehm'') u svom inovatorskom radu na mehanizmu klapni na [[flauta|flauti]]. Od [[1839]] do [[1843]], on je zatražio pomoć od jednog tehničara za pravljenje instrumenata [[w:Buffet family#Auguste Buffet jeune|Lui Ogist Bifea]] od [[Bife Krampon]]a (''Buffet Crampon'') - poznatog proizvođača drvenih duvačkih instrumenata u Francuskoj i dan-danas,<ref>[http://www.buffet-crampon.com/fr/histoire.php Poznati proizvođač drvenih duvačkih instrumenata u Francuskoj: Bife Krampon (''Buffet Crampon'')]</ref> da konstruiše - ono što je danas [[klarinetista|klarinetistima]] poznato kao - [[Bemov sistem (klarinet)|Bemov mehanizam klarneta]].<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/20/prstoredi-tonova-na-klarinetu/ Raspored tonova na klarinetu ''Bemovog'' (Francuskog) ''sistema'']</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/category/o-klarinetu/ Postanak i razvoj klarineta]</ref> Tako je Kloze, prenevši Bemov sistem poklopaca na klarinet, usavršio mehanizam klarineta. |
||
Pored kraćih dela za klarinet, komponovao je i nekoliko koračnica za duvački orkestar. Napisao je tri udžbenika za [[saksofon]] i udžbenik za klarinet [[1844]]. (''Grande méthode pour la clarinette à anneaux mobiles''. Novo izdanje je bilo 1942; na engleskom 1874. i 1906).<ref>[http://imslp.org/wiki/M%C3%A9thode_compl%C3%A8te_de_clarinette_%28Klos%C3%A9,_Hyacinthe_El%C3%A9onore%29 Klozeov ''Metod za klarinet'']</ref> |
Pored kraćih dela za klarinet, komponovao je i nekoliko koračnica za duvački orkestar. Napisao je tri udžbenika za [[saksofon]] i udžbenik za klarinet [[1844]]. (''Grande méthode pour la clarinette à anneaux mobiles''. Novo izdanje je bilo 1942; na engleskom 1874. i 1906).<ref>[http://imslp.org/wiki/M%C3%A9thode_compl%C3%A8te_de_clarinette_%28Klos%C3%A9,_Hyacinthe_El%C3%A9onore%29 Klozeov ''Metod za klarinet'']</ref> |
||
Verzija na datum 19 oktobar 2014 u 19:36
| Hijasint Kloze | |
|---|---|
|
| |
| Datum rođenja | 11. oktobar 1808. |
| Mesto rođenja | Krf (Grčka) |
| Datum smrti | 29. avgusta 1880. |
| Mesto smrti | u Parizu |
Hijasint Kloze (Hyacinthe Eléonore Klosé) (11. oktobar 1808. na Krfu, Grčka - 29. avgusta 1880. u Parizu) bio je francuski klarinetista, profesor na Konzervatorijumu u Parizu i kompozitor.
Školovanje i rad
Učio je u Parizu kod Frederika Bera (Frédéric Berr), kojeg je nasledio kao profesor na tamošnjem konzervatorijumu. Bio je vrstan pedagog. Na Pariskom konzervatorijumu imao je mnogo zapaženih učenika. Tu je radio punih 29 godina, od 1839. do 1868.
Svirao je drugi klarinet u Italijanskom pozorištu (Théâtre Italien), do Frederika Bera početkom 1836, zatim do Ivana Milera (Ivan Miller) nakon Berove smrti, 1838. Konačno postaje solo-klarinetista kada je Ivan Miler napustio pozorište, 1841.
Značaj i dela
Kloze je poznat po svom unapređenju dizajna klarineta, koristeći načela utvrđena od strane Teobalda Bema (Theobald Boehm) u svom inovatorskom radu na mehanizmu klapni na flauti. Od 1839 do 1843, on je zatražio pomoć od jednog tehničara za pravljenje instrumenata Lui Ogist Bifea od Bife Krampona (Buffet Crampon) - poznatog proizvođača drvenih duvačkih instrumenata u Francuskoj i dan-danas,[1] da konstruiše - ono što je danas klarinetistima poznato kao - Bemov mehanizam klarneta.[2][3] Tako je Kloze, prenevši Bemov sistem poklopaca na klarinet, usavršio mehanizam klarineta.
Pored kraćih dela za klarinet, komponovao je i nekoliko koračnica za duvački orkestar. Napisao je tri udžbenika za saksofon i udžbenik za klarinet 1844. (Grande méthode pour la clarinette à anneaux mobiles. Novo izdanje je bilo 1942; na engleskom 1874. i 1906).[4]
Izvori
Vidi još
Literatura
- Eberst, Anton: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
- Lazić, Radivoj: Učim klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Brun, Bruno: Škola za klarinet 1. i 2. sveska, Prosveta, Beograd, 1956.
