Ksenon trioksid – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m . |
m . |
||
| Red 175: | Red 175: | ||
}} |
}} |
||
}} |
}} |
||
'''Ksenon trioksid''' je [[hemijsko jedinjenje]], koje ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 179,291 [[Јединица атомске масе|''Da'' |
'''Ksenon trioksid''' je [[hemijsko jedinjenje]], koje ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 179,291 [[Јединица атомске масе|''Da'']]. |
||
== Osobine == |
== Osobine == |
||
| Red 189: | Red 189: | ||
| [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 0 |
| [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 0 |
||
|- |
|- |
||
| [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (''ALogP'') |
| [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (''ALogP'') || -0,1 |
||
|- |
|- |
||
| [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (''logS'', log(''mol/L'' |
| [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (''logS'', log(''mol/L'')) || 1,0 |
||
|- |
|- |
||
| [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (''PSA'' |
| [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (''PSA'', [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 51,2 |
||
|} |
|} |
||
Verzija na datum 13 april 2014 u 06:09
| Ksenon trioksid | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 13776-58-4 
| ||
| ChemSpider[1] | 21106493
| ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | O3Xe | ||
| Molarna masa | 179.29 g mol−1 | ||
|
| |||
| Infobox references | |||
Ksenon trioksid je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 179,291 Da.
Osobine
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[2] (ALogP) | -0,1 |
| Rastvorljivost[3] (logS, log(mol/L)) | 1,0 |
| Polarna površina[4] (PSA, Å2) | 51,2 |
Reference
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o.
- ↑ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.
- ↑ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.
Literatura
- Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
