Al-Farabi – razlika između verzija
m sredjivanje |
m razne ispravke |
||
| Red 7: | Red 7: | ||
== Izvori == |
== Izvori == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
{{Commonscat|Al-Farabi}} |
{{Commonscat|Al-Farabi}} |
||
Verzija na datum 21 oktobar 2013 u 08:31
Abu Nasr el Farabi (oko 870 — 950) je bio veliki persijski filozof, naučnik i muzičar. Smatra se „drugim učiteljem« islamske filozofije“, posle Aristotela i jednim od najvećih islamskih filozofa i naučnika svoga vremena. [1] Bavio se još i kosmologijom, logikom, muzikom, psihologijom i sociologijom.
El Farabi je bio jedan od prvih filozofa koji su preneli Aristotelovu logiku u islamski svet. Iscrpno je komentarisao Aristotelove spise iz logike, i razvio Aristotelov opis intelekta. O njemu se pričalo da je Aristotelovu raspravu O duhu pročitao 40 puta, a njegovu Retoriku 200 puta, a da pri tom nije osetio nikakvu prezasićenost. „Mora da je imao dobar stomak“, komentarisao je tu anegdotu Hegel. [1]
Takođe pokazuje uticaj neoplatonizma — smatra da je stvaranje emanacija, a tela u prosloru slika duše sveta. [2] Njegovo delo „Grad vrlina“ predstavlja verziju Platonove „Države“, koja je opis idealnog društva gde cvetaju sve vrline.[2]
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 Al-Farabi, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
- ↑ 2,0 2,1 Al-Farabi, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8
