Al-Farabi – razlika između verzija
m +commonscat |
|||
| Red 15: | Red 15: | ||
[[Kategorija:Islamski filozofi]] |
[[Kategorija:Islamski filozofi]] |
||
[[Kategorija:Srednjovjekovni filozofi]] |
[[Kategorija:Srednjovjekovni filozofi]] |
||
[[ar:أبو نصر محمد الفارابي]] |
|||
[[az:Əbunəsr Farabi]] |
|||
[[bn:আল ফারাবী]] |
|||
[[bs:Al Farabi]] |
|||
[[ca:Al-Farabí]] |
|||
[[ckb:فارابی]] |
|||
[[cs:Al-Fárábí]] |
|||
[[de:Al-Farabi]] |
|||
[[diq:Farabi]] |
|||
[[el:Αλ-Φαράμπι]] |
|||
[[en:Al-Farabi]] |
|||
[[es:Al-Farabi]] |
|||
[[eu:Al Farabi]] |
|||
[[fa:فارابی]] |
|||
[[fi:Al-Farabi]] |
|||
[[fr:Al-Fârâbî]] |
|||
[[gl:Al-Farabí]] |
|||
[[he:אל-פאראבי]] |
|||
[[hr:Al Farabi]] |
|||
[[hu:Abu Naszr Muhammad al-Fárábi]] |
|||
[[id:Al-Farabi]] |
|||
[[it:Al-Farabi]] |
|||
[[ja:ファーラービー]] |
|||
[[jv:Al-Farabi]] |
|||
[[kk:Әбу Насыр Әл-Фараби]] |
|||
[[ko:파라비]] |
|||
[[ku:Farabî]] |
|||
[[ky:Фараби, Абу Наср]] |
|||
[[la:Alpharabius]] |
|||
[[ms:Abu Al-Nasr Al-Farabi]] |
|||
[[nl:Al-Farabi]] |
|||
[[no:Al-Farabi]] |
|||
[[oc:Al Farabi]] |
|||
[[pl:Al-Farabi]] |
|||
[[pnb:الفارابی]] |
|||
[[ps:فارابي]] |
|||
[[pt:Al-Farabi]] |
|||
[[ro:Al-Farabi]] |
|||
[[ru:Аль-Фараби]] |
|||
[[simple:Al-Farabi]] |
|||
[[sk:Abú Nasr Muhammad al-Fárábí]] |
|||
[[sl:Al-Farabi]] |
|||
[[sq:Al-Farabi]] |
|||
[[sr:Ел Фараби]] |
|||
[[sv:Al Farabi]] |
|||
[[tk:Al-Faraby]] |
|||
[[tr:Farabi]] |
|||
[[tt:Әбү Насыйр әл-Фараби]] |
|||
[[ug:فارابى]] |
|||
[[uk:Аль-Фарабі]] |
|||
[[zh:法拉比]] |
|||
Verzija na datum 14 mart 2013 u 20:11
Abu Nasr el Farabi (oko 870 — 950) je bio veliki persijski filozof, naučnik i muzičar. Smatra se „drugim učiteljem« islamske filozofije“, posle Aristotela i jednim od najvećih islamskih filozofa i naučnika svoga vremena. [1] Bavio se još i kosmologijom, logikom, muzikom, psihologijom i sociologijom.
El Farabi je bio jedan od prvih filozofa koji su preneli Aristotelovu logiku u islamski svet. Iscrpno je komentarisao Aristotelove spise iz logike, i razvio Aristotelov opis intelekta. O njemu se pričalo da je Aristotelovu raspravu O duhu pročitao 40 puta, a njegovu Retoriku 200 puta, a da pri tom nije osetio nikakvu prezasićenost. „Mora da je imao dobar stomak“, komentarisao je tu anegdotu Hegel. [1]
Takođe pokazuje uticaj neoplatonizma — smatra da je stvaranje emanacija, a tela u prosloru slika duše sveta. [2] Njegovo delo „Grad vrlina“ predstavlja verziju Platonove „Države“, koja je opis idealnog društva gde cvetaju sve vrline.[2]
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 Al-Farabi, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
- ↑ 2,0 2,1 Al-Farabi, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8
