Antracen – razlika između verzija

Anthracen
	Anthracene
Identifikacija
CAS registarski broj	120-12-7
PubChem	8418
ChemSpider	8111
UNII	EH46A1TLD7
DrugBank	DB07372
KEGG	C14315
ChEBI	35298
ChEMBL	CHEMBL333179
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
SMILES
	c3ccc2cc1ccccc1cc2c3 c1ccc2cc3ccccc3cc2c1
InChI
	InChI=1S/C14H10/c1-2-6-12-10-14-8-4-3-7-13(14)9-11(12)5-1/h1-10H ; Kod: MWPLVEDNUUSJAV-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C14H10/c1-2-6-12-10-14-8-4-3-7-13(14)9-11(12)5-1/h1-10H; Kod: MWPLVEDNUUSJAV-UHFFFAOYAK
Svojstva
Molekulska formula	C14H10
Molarna masa	178.23 g mol−1
Agregatno stanje	bezbojan
Gustina	1.25 g/cm³ na 19.85 °C, čvrsta materija; 0.969 g/cm³ na 220 °C, tečnost
Tačka topljenja	218 °C, 491 K, 424 °F
Tačka ključanja	340 °C, 613 K, 644 °F
Rastvorljivost u drugi rastvarači	voda: nerastvoran; metanol: 0.908 g/l; heksan: 1.64 g/l
Opasnost
EU-klasifikacija	Opasan po okruženje
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Interaktivna pretraga historije

← Starija izmjena Novija izmjena →

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Verzija na datum 12 juli 2012 u 23:46

Antracen je čvrsti policiklični aromatični ugljovodonik koji se sastoji od tri spojena benzenska prstena.^[7] On je komponenta kameno-ugljene smole. Antracen se koristi u proizvodnji crvene boje alizarina i drugih boja. Antracen je bezbojan ali pokazuje plavi (400-500 nm fluorescentni pik) pod ultraljubičastim svetlom.

Proizvodnja

Antracen se komercijalno dobija iz ugljene smole. Uobičajene nečistoće su fenantren i karbazol. Klasični laboratorijski metod pripreme antracena je ciklodehidratacija o-metil- ili o-metilen-supstituisanih diarilketona takozvanom Elbsovom reakcijom.

Reakcije

Antracen se fotodimerizuje dejstvom UV svetlosti:

Dimer je vezan parom novih ugljenik-ugljenik veza, koje su rezultat [4+4] cikloadicije. Dimer se vraća u antracen termički ili uz pomoć UV zračenja ispod 300 nm. Reverzibilna dimerizacija i fotohromske osobine antracena su baza za više oblika potencijalne primene. Supstituisani derivati antracena se slično ponašaju. Na reakciju utiče prisustvo kiseonika.

Literatura

↑ „NIST Chemistry WebBook Anthracene”.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.

Spoljašnje veze

[1] „NIST Chemistry WebBook Anthracene”.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[5] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[6] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[7] Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Red 37: / Red 37: @@
 |C=14|H=10
 |   Appearance = bezbojan
-|   Density = 1.25 -{g/cm³}- na 19.85 °-{C}-, čvrsta materija<br /> 0.969 -{g/cm³}- na 220 °-{C}-, tečnost
+|   Density = 1.25 g/cm³ na 19.85 °C, čvrsta materija<br /> 0.969 g/cm³ na 220 °C, tečnost
 |   MeltingPtC = 218
 |   BoilingPtC = 340
 |   Solvent = drugi rastvarači
-|   SolubleOther = voda: nerastvoran<br /> metanol: 0.908 -{g/l}-<br /> heksan: 1.64 -{g/l}-
+|   SolubleOther = voda: nerastvoran<br /> metanol: 0.908 g/l<br /> heksan: 1.64 g/l
   }}
 | Section7 = {{Chembox Hazards-lat
@@ Red 47: / Red 47: @@
 }}
-'''Antracen''' je čvrsti [[policiklični aromatični ugljovodonik]] koji se sastoji od tri spojena [[benzen]]ska prstena.<ref>{{Clayden1st}}</ref> On je komponenta kameno-ugljene smole. Antracen se koristi u proizvodnji [[crvena boja|crvene]] [[boja|boje]] [[alizarin]]a i drugih boja. Antracen je bezbojan ali pokazuje plavi (400-500&nbsp;-{nm}- [[Fluorescentno rezonantni energetski transfer|fluorescentni]] pik) pod [[Ultraljubičasta svetlost|ultraljubičastim]] svetlom.
+'''Antracen''' je čvrsti [[policiklični aromatični ugljovodonik]] koji se sastoji od tri spojena [[benzen]]ska prstena.<ref>{{Clayden1st}}</ref> On je komponenta kameno-ugljene smole. Antracen se koristi u proizvodnji [[crvena boja|crvene]] [[boja|boje]] [[alizarin]]a i drugih boja. Antracen je bezbojan ali pokazuje plavi (400-500&nbsp;nm [[Fluorescentno rezonantni energetski transfer|fluorescentni]] pik) pod [[Ultraljubičasta svetlost|ultraljubičastim]] svetlom.
 ==Proizvodnja==
@@ Red 56: / Red 56: @@
 :[[Image:Anthracene Photodimerisation.svg|Anthracene dimer]]
-[[Dimer (hemija)|Dimer]] je vezan parom novih ugljenik-ugljenik veza, koje su rezultat [4+4] [[cikloadicija|cikloadicije]]. Dimer se vraća u antracen termički ili uz pomoć [[Ultraljubičasto zračenje|UV]] zračenja ispod 300&nbsp;-{nm}-. Reverzibilna dimerizacija i [[fotohromizam|fotohromske]] osobine antracena su baza za više oblika potencijalne primene. Supstituisani derivati antracena se slično ponašaju. Na reakciju utiče prisustvo [[kiseonik]]a.
+[[Dimer (hemija)|Dimer]] je vezan parom novih ugljenik-ugljenik veza, koje su rezultat [4+4] [[cikloadicija|cikloadicije]]. Dimer se vraća u antracen termički ili uz pomoć [[Ultraljubičasto zračenje|UV]] zračenja ispod 300&nbsp;nm. Reverzibilna dimerizacija i [[fotohromizam|fotohromske]] osobine antracena su baza za više oblika potencijalne primene. Supstituisani derivati antracena se slično ponašaju. Na reakciju utiče prisustvo [[kiseonik]]a.
 ==Literatura==
@@ Red 63: / Red 63: @@
 ==Spoljašnje veze==
 * {{ICSC|0825|08}}
-* [http://monographs.iarc.fr/ENG/Monographs/vol32/volume32.pdf -{IARC}- - Monograf 32]
+* [http://monographs.iarc.fr/ENG/Monographs/vol32/volume32.pdf IARC - Monograf 32]
 {{Commonscat|Anthracene}}

Antracen – razlika između verzija

Verzija na datum 12 juli 2012 u 23:46

Sadržaj

Proizvodnja

Reakcije

Literatura

Spoljašnje veze

Navigacija

Antracen – razlika između verzija

Verzija na datum 12 juli 2012 u 23:46

Proizvodnja

Reakcije

Literatura

Spoljašnje veze

Navigacija

Pretraga