Podobije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Podobije (grč. ομοιωσις, lat. similitudo, Imago Dei) je stanje savršenstva koje je pozvan da dostigne čovek koji je stvoren po liku i podobiju Božijem (Post. 1, 26), a koje je izgubio padom u greh i koje ponovo dobija u Isusu Hristu (Mt. 5, 48). Podobije je osnovno usmeravanje i kretanje lika ka Božijem savršenstvu, odakle i dinamički karakter pravoslavne antropologije i duhovnosti. Ako je lik „prirodno“ svojstvo, podobije je plod slobode i podviga volje, sinergije.

Podobije je stanje koje pretpostavlja slobodno i svesno iskustvo obožujuće blagodati. Čovek se kreće između lika i podobija, prevazilazeći na taj način suprotnost između „starog“ i „novog čoveka“ (Ef. 4, 24), između negativnog čovečanskog posle pada u greh i novog čovečanskog, oboženoga u Hristu. Otuda i pitanje slobode kao samoodređenje ličnosti.

Za oce Crkve, podobije je širenje lepote lika Božijeg po duši, prosvećenjem Svetoga Duha. To je „oblik“ koji Bog uzima u čovekovoj ikoni. Tako se i stvara specifično crkveni estetički rečnik koji obiluje duhom pravoslavne etike: ponovo doći na lepotu prirode, do carskoga lika, obnoviti prvobitnu lepotu. Podobije se odnosi na eshatološku sudbinu čovečanskoga, koje je više prikazano u penjanju „iz slave u slavu“ (II Kor. 3, 18), negoli kao vraćanje u izgubljeno stanje. Za Svetog Vasilija Velikog, podobije sa Bogom, onoliko koliko je moguće čovekovoj prirodi, predstavlja samu suštinu hrišćanstva (0 poreklu čoveka, Beseda I, 17, str. 211) i jednako je sa oboženjem (0 Duhu Svetome IX, 23; XV, 36; str. 329 i 371).

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]