Pero Kecman

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Датум рођења 2. август 1921. Место рођења Буковача, код Босанског Петровца Краљевина СХС Датум смрти 1943. (21/22 год.) Место смрти Планина Деветак Независна Држава Хрватска НД Хрватска Члан КПЈ од 1941. Учешће у ратовима Народноослободилачка борба Служба НОВ и ПО Југославије 1941 – 1943. Народни херој од 27. новембра 1953.
Pero Kecman Mukonja

Pero Kecman Mukonja (Bukovača, Bosanski Petrovac, 1921Devetak, 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, komandant bataljona 7. krajiške brigade i Narodni heroj Jugoslavije.[1]

Biografija[uredi - уреди | uredi kôd]

Poslije okupacije Jugoslavije u aprilu 1941. godine, vratio se u Bukovaču, kao podoficir bivše jugoslovenske vojske. U ustanku, jula 1941. godine, ističe se kao jedan među naj­boljim borcima. U prvom i drugom napadu na Bosanski Pet­rovac kao puškomitraljezac, svojom hrabrošću i smjelim podvizima privlači na sebe pažnju ustanika. U drugom napadu na Petrovac, koji je uslijedio ubr­zo poslije prvog, smjelim prodorom uspio je da se do­mogne žandarmerijske kasarne. A kada je vidio da mu se drugovi povlače pred snažnim otporom neprijatelja, štitio je njihovo povlačenje, da bi se potom, pod veoma teškim okolnostima, jedva izvukao obasipan nepreciznom vatrom zbunjenog neprijatelja.

Učestvovao je u borbama za odbranu slobodne teritorije na Oštrelju i Drvaru. Pero je zajedno sa mlađim bratom, koji mu je bio pomoćnik na puškomitraljezu, pokazao naročitu hrabrost i snalažljivost, koristeći se smjelim protivnapadima u toku bor­be.

U drugoj polovini januara 1942. godine, kada je u krajiškim jedinicama vršen izbor boraca i starješina za popunu novoformiranog 1. krajiškog proleterskog bata­ljona, Pero je među prvima, kao dobrovoljac, otišao u Grmečku proletersku četu. Na Motajici je u toku jedne borbe sam, na veoma smion i drzak način, upao među grupu ustaša, zarobio ih i od­veo u Štab. Kada se bataljon našao u okruženju na Motajici, koje su trajale cio dan, krčio put jednom dijelu bataljona za sve vrijeme dok se probijao kroz obruč.

Izvanrednu hrabrost ispoljio je i prilikom prebaciva­nja bataljona noću 13/14. juna 1942. godine preko rijeke Save i željezničke pruge ZagrebBeograd u Slavoniju. Pero je prvi izbio na nasip željezničke pruge, likvidirao ustašku stražu i omogućio bataljonu da neometano pređe preko željezničke pruge i nastavi marš prema Babinoj Gredi.

Kasnije, u borbama koje je 1. krajiški proleterski ba­taljon vodio zajedno sa banijskim, slavonskim i moslavačkim partizanskim jedinicama na frontu Slavonije i Moslavine, Pero se više puta istakao kao heroj u borbi. U borbi na Radulovici, privukavši se ustaškom bunkeru, uhvatio je puščanu cijev koja je virila kroz puškarnicu i istrgnuo pu­šku iz ruku neopreznog ustaše, istjerao posadu i osvojio bunker.

Po povratku desetkovanog bataljona u Krajinu, stupio u 7.krajišku brigadu kao komandant bataljona. Poslije proboja 5. ne­prijateljske ofanzive herojski je pao u Istočnoj Bosni na planini Devetaku.

Za narodnog heroja proglašen 27. novembra 1953

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. „Petko Banjac, Pero Kecman-Mukonja”. Opštinski odbor SUBNOR, 1974 -PETROVAC U NOB, knjiga 6. http://www.znaci.net/00003/686.htm. Pristupljeno 9. 2. 2016.