Prijeđi na sadržaj

p-Toluensulfonska kiselina

Izvor: Wikipedija
p-Toluensulfonska kiselina[1]
P-Toluenesulfonic acid
IUPAC ime
Drugi nazivi Tosilna kiselina
PTSA
Identifikacija
CAS registarski broj 104-15-4 DaY
6192-52-5 (monohidrat)
PubChem[2][3] 6101
ChemSpider[4] 5876 DaY
DrugBank DB03120
KEGG[5] C06677
ChEBI 27849
ChEMBL[6] CHEMBL541253 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CH3C6H4SO3H
Molarna masa 172.20 g/mol (anhidrat)
190.22 g/mol (monohidrat)
Agregatno stanje bezbojni (beli) prah
Gustina 1.24 g/cm3
Tačka topljenja

38 °C, 311 K (anhidrat) [7]
103-106 °C, 376-379 K (monohidrat)

Tačka ključanja

140 °C, 413 K, 284 °F (na 20 mmHg)

Rastvorljivost u vodi 67 g/100 mL
pKa -2.8 (voda),[8]

8.5 (acetonitril)[9]

Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) tetraedarna na S
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada iritant kože
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26
Srodna jedinjenja
Srodna sulfonske kiseline Benzensulfonska kiselina
Sulfanilinska kiselina

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

p-Toluensulfonska kiselina (PTSA, tosilna kiselina, TsOH) je organsko jedinjenje sa formulom CH3C6H4SO3H. Ona je beli prah koji je rastvoran u vodi, alkoholima, i drugim polarnim organskim rastvaračima. 4-CH3C6H4SO2- grupa je poznata kao tozil grupa i često se označava kao Ts ili Tos. Najčešće se TsOH odnosi na monohidrat, TsOH.H2O.

TsOH je jaka organska kiselina. Ona je oko milion puta jača od benzojeve kiseline. Ona je jedna od malobrojnih čvrstih kiselina, te je stoga podesna za merenje. Za razliku od jakih mineralnih kiselina (posebno azotne, sumporne, i perhlorne kiseline), TsOH nije oksidujuća.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Merck11th 9459.
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. Armarego 2003: str. 370
  8. Guthrie, J. P. Hydrolysis of esters of oxy acids: pKa values for strong acids. Can. J. Chem. 1978, 56, 2342-2354.
  9. Eckert, F.; Leito, I.; Kaljurand, I.; Kütt, A.; Klamt, A.; Diedenhofen, M. Prediction of Acidity in Acetonitrile Solution with COSMO-RS. J. Comput. Chem. 2009, 30, 799-810. DOI: 10.1002/jcc.21103

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Armarego, Wilfred (2003). Purification of Laboratory Chemicals. Elsevier Science. str. 370. ISBN 0-7506-7571-3. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]