Olga Skovran
| Olga Skovran | |
|---|---|
| 1908. | jul 1908. |
| Pančevo | PančevoAustro-ugarska |
| 1995. | februar 1995. |
| Beograd | BeogradRepublika Srbija |
1908. 1995. Olga Skovran (Pančevo, 1908 - Beograd, 1995) je bila srpski koreograf, pedagog, osnivač i direktor ansambla „Kolo“.
Život do 1944. godine[uredi | uredi kod]
Olga Marjanović (udato Skovran) rođena je u Pančevu 10. jula 1908. godine. Studirala je istoriju i književnost, ali se ipak opredelila za rad na oblikovanja duha i tela kroz fiskulturu i narodnu igru i pesmu. Već krajem dvadesetih godina 20. veka Olga je profesor gimnastike u Državnoj realnoj gimnaziji u Pančevu (jednoj od prestižnih u tadašnjoj Kraljevini SHS). Već tridesetih godina se interesuje za narodnu igru i pojavljuje na predavanjima sestara Janković ne sluteći da će deceniju kasnije sa njima sarađivati po pitanju očuvanja i prezentovanja folklora naroda Jugoslavije. Radila je i kao profesor gimnastike u učiteljskoj školi u Beogradu i bila je pionir u uvođenju narodne igre u nastavni program, za početak neformalno i nezvanično.
Osnivanje "Lole"[uredi | uredi kod]
Posle osnivanja hora Centralne umetničke grupe USAOS-a (od 1945. OKUD „Ivo Lola Ribar“) već u decembru 1944. godine se osniva folklorna sekcija, preteča Ansambla narodnih igara i pesama. Sticajem okolnosti nije bilo kompetentnije osobe za rad sa novom sekcijom od maćehe dirigenta „Lolinog“ hora, Dušana Skovrana. Tako je Olga Skovran osnovala od postojećih članova horske sekcije igračku grupu. Već naredne godine ova sekcija se razvija u ozbiljan folklorni ansambl, a 1947. rad Olge Skovran biće dokazan osvojenim drugim mestom na festivalu omladine u Pragu odmah iza, tada već legendarnog, ansambla „Mojsejev“.
Za četiri godine aktivnog rada u „Loli“ Olga Skovran je postavila osnove pedagoškog i koreografskog rada i stvorila prepoznatiljiv stil, koji Ansambl gaji i danas. Koreografski još uvek neiskusna i nedorečena nije ostavila „Loli“ nijedno umetničko delo, ali je ostavila nešto mnogo značajnije – sistem folklorne pedagogije, koji će nastaviti i uz njenu svesrdnu pomoć uobličavati njeni naslednici (Slobodan Zečević, Dušan Nikačević, Dragomir Vuković, Bratislav Grbić, Vladeta Vlahović).
Državni ansambl narodnih igara i pesama NR Srbije[uredi | uredi kod]
Godina 1948. donela je nove okolnosti u Jugoslaviji što je dovelo do stvaranja profesionalnog državnog ansambla narodnih igara i pesama NR Srbije (prvog takve vrste na ovim prostorima). Za umetničkog rukovodioca i direktora postavljena je Olga Skovran. Prvi kadar činili su njeni igrači iz „Lole“ i igrači Ansambla Jugoslovenske armije. Na čelu ansambla „Kolo“ ostala je do 1965. godine i ostavila neizbrisiv trag. Njene koreografije i danas su nezaobilazne, a slobodno se može reći i neprevaziđene (Igre iz Srbije, Starobosansko nemo kolo iz Glamoča, Vlaško nadigravanje, Teškoto, Rusalije). Bila je hrabar začetnik stvaranja jedne nove scenske umetnosti inspirisane narodnom igrom i nasleđem naroda. Lakoća igranja, ukomponovana sa jednostavnim, ali savršeno preciznim promenama koreografskih slika oslikava umetnički stil Olge Skovran.
Karakter[uredi | uredi kod]
Ostala je upamćena kao „gospođa Skovran“, a njen autoritet i poštovanje koje je uživala kod igrača i danas su tema mnogih priča. Pored igre i koreografisanja, „gospođa Skovran“ se bavila i edukovanjem, obrazovanjem i vaspitanjem svojih igrača. Vodila je računa o tome kako se ponašaju, držala kurseve bontona, uspevala da izniveliiše različit stepen obrazovanja svojih igrača, koji su tek okusili život u slobodi i miru.
Umrla je u Beogradu, februara 1995. godine.