Norma (opera)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Norma
Giuditta Pasta, pjevačica koja je prva pjevala naslovnu ulogu
Opće informacije
MuzikaVincenzo Bellini
LibretoFelice Romani
PredložakL. A. Soumet i L. Belmontet: Norma, ou l'infanticide (tragedija u stihu, 1831)
Jezikitalijanski
Žanrlirska tragedija
Informacije o premijeri
Premijera26. decembar 1831
La Scala, Milano
Lica
* Norma, velika svećenica druida (dramski sopran ili lirski sopran)
  • Adalgisa, djevica hrama Irminsula (dramski sopran i mezzosopran)
  • Clotilde, prijateljica Norme (sopran ili mezzosopran)
  • Pollione, rimski prokonzul (lirski tenor)
  • Oroveso, otac Norme i poglavar druida (bas)
  • Flavio, centurion i prijatelja Pollionea (tenor)[1]
  • Djeca Norme i Pollionea, nijeme uloge[2]

Norma je tragična opera (opera lirica) u dva čina za koju je muziku komponirao Vincenzo Bellini, a libreto napisao Felice Romani, a koja je premijerno izvedena 1831. godine. Temelji se na drami u stihovima francuskog pjesnika Alexandrea Sumeta, a radnja joj je smještena u Galiju na početku rimske vlasti. Bellini je operu, odnosno naslovnu ulogu, napisao za Giudittu Pastu, jednu od najpoznatijih opernih pjevačica svog vremena. Danas se smatra vrhuncem bel canto operne tradicije, ali i operom koja traži maksimum napora i talenta od pjevača.

Sadržaj

[uredi | uredi kod]

I čin

[uredi | uredi kod]

I scena

[uredi | uredi kod]

Galski vojnici i druidi se okupljaju u svetom gaju da čuju odluku vrhovne sveštenice Norme, koja treba da dâ znak za početak rata protiv Rima. Oni se povlače u iščekivanju izlaska meseca kada će i Norma doći. U šumi je i rimski prokonzil Polion koji je bio zaljubljen u Normu, ali ta je ljubav izbledela i sada voli mladu sveštenicu Adalđizu. Norma to ne zna i dolazi u gaj u pratnji sveštenika i naroda. Ona voli Poliona i prekoreva svoj narod koji želi u rat. Kada je upitaju zašto, ona odgovara da nije sazreo čas za osvetu, da su rimska koplja i dalje jača od galskih mačeva i proriče da će Rim propasti jednog dana, ali ne zbog Gala, već će ga progutati sopstveni razvrat i greh. Norma poziva narod na mir i prinosi žrtvu Mesecu koji se rađa u molitvi da boginja meseca donese mir na zemlji kakav ona stvara na nebu. Nakon obreda gaj ostaje pust, samo Adalđiza dolazi da se sretne sa Polionom. Ona je rastrzana između ljubavi koju oseća prema njemu i privrženosti svom narodu i bogu. Ipak pristaje da pođe za njim u Rim.

II scena

[uredi | uredi kod]

Norma je u svojim odajama gde uz pomoć Klotilde krije svoje dvoje dece koje je rodila sa Polionom. Ona oseća ogromnu grižu savesti što je prevarila svoj narod, oca i zavet koji je dala bogu. Ipak, voli svoju decu više od bilo čega na svetu. Dolazi Adalđiza koja želi da se ispovedi Normi i govori joj o svojoj velikoj ljubavi, ne otkrivajući ime Poliona. Norma, dirnuta osećanjima kakva i sama oseća, oslobađa Adalđizu zaveta i savetuje je da pođe sa čovekom koga voli. Ali, kada je upita ko je on i Adalđiza uvede Poliona, njen bes se rasplamsa. Adalđiza, shvativši o čemu se radi, odbija da pođe sa Polionom i staje na Norminu stranu.

II čin

[uredi | uredi kod]

I scena

[uredi | uredi kod]

U očajanju, Norma pokuša da se osveti Polionu tako što će ubiti sopstvenu decu, ali ne uspeva jer ih ipak voli i jer se nada da je Polion još uvek voli i da će se pokajati. Adalđiza dolazi i nagovara je da sačuva svoju decu. Obećava joj da će ona otići do Poliona i ubediti ga da se vrati Normi.

II scena

[uredi | uredi kod]

Galski ratnici su spremni da se dignu na oružje, ali ih sada smiruje Orovezo jer je čuo vest da će Poliona zameniti još okrutniji prokonzul i savetuje ih da sačekaju njega i kada dovoljno ojačaju, da tog novog prokonzula svrgnu oružjem.

Norma iščekuje vesti od Adalđize, ali kada joj Klotilda javi da ju je srela kako očajna šeta šumom i plače jer nije uspela da nagovori Poliona, Norma se razbesni i odluči da krv mora poteći: rimska krv! Ona udari tri puta u Irminsulov štit i objavljuje svom narodu: „Rat! Pokolj! Krvoproliće!“. Pridružuje im se u ratničkom horu. Orovezo je pita da li ima žrtvu koju će prineti bogu, a u tom trenutku dolazi Klotilda sa vešću da je rimljanin upao u hram i pokušao da odvede jednu sveštenicu. Dovode Poliona i kada Orovezo želi da ga žrtvuje Irminsulu, Norma ga zaustavi jer želi da sama to učini. Ipak, kada digne mač ona se pokoleba. Okupljeni Gali su šokirani njenim postupkom, ali se Norma pribere i naredi im da se udalje, da bi ga ispitala. Oni se nevoljko povlače. Norma likuje: „Napokon si u mojoj vlasti!“ Govori mu do čega ju je doveo, kako je pokušala da digne ruku i na sopstvenu decu. On krene da joj otme mač, ali ona brzo pozove sveštenike i oni ga sputaju. Norma objavljuje da će Polion i sveštenica koja je prekršila svoj zavet biti prineti kao žrtve. Kada je upitaju ko je ona, Norma ne može da okrivi Adalđizu i priznaje: „To sam ja.“ Svi su užasnuti, Polion poriče njene reči, ali ona je odlučna: „Norma ne laže!“. Poverava se ocu da je majka i moli ga da zaštiti njenu decu, da ne zaboravi da su njegova krv i da ih ne ubije niti preda rimljanima gde će biti robovi. Orovezo, dirnut Norminom žrtvom, pristaje. Polion napokon uviđa veličinu Normine ljubavi i njih dvoje zajedno stupaju na lomaču, da u potonjem životu nađu ljubav koju nisu mogli naći na ovom svetu.

Poznate muzičke numere

[uredi | uredi kod]
  • Meco all’altar di Venere (Pred oltarom Venere) – Polionova arija (I čin)
  • Norma viene (Norma ide) – Marš druida i dolazak Norme (I čin)
  • Casta diva (Prečista boginjo) – Normina molitva (I čin)
  • Adalgisa!... Alma, costanza (Adalđiza!... Samo mirno, dušo moja) – Duet Norme i Adalđize (I čin)
  • Mira, o Norma (Pogledaj, o Norma) – Duet Norme i Adalđize (II čin)
  • Ah! Del Tebro al giogo indegno (Ah! I ja trpim od vlasti Rima) – Orovezova kavatina (II čin)
  • Guerra! Guerra! (Rat! Rat!) – Hor Gala (II čin)
  • In mia man, alfin tu sei (U mojim rukama si napokon) – Duet Norme i Poliona (II čin)
  • Quel cor tradisti, quel cor perdesti (Ovo srce što si izdao, ovo srce što si prezreo) – Finale opere

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. José María Martín Triana: El libro de la ópera, segunda reimpresión en "El libro de bolsillo", 1992, Alianza Editorial, ISBN 84-206-0284-1.
  2. Guía visual de la Ópera, Espasa.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]

Libreto

Note

Ostalo