Narodna skupština (Francuska revolucija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Narodna ili Nacionalna skupština u Francuskoj za vreme Revolucije formirana je 13. juna 1789. godine od strane poslanika trećeg staleža. Trajala je do 9. jula kada je preimenovana u Nacionalnu ustavotvornu skupštinu.

Uvod[uredi - уреди | uredi izvor]

Skupština Državnih staleža otvorena je 5. maja 1789. godine. Vlada je svesno učinila sve da bi istakla svoje potcenjivanje trećeg staleža. Za poslanike prvog i drugog staleža bila je u dvoru priređena zabava i oni su se predstavljali kralju u odelu izvezenom zlatom i srebrom. Poslanici trećeg staleža pojavili su se u skromnim crnim odelima i pušteni su kroz sporedan ulaz. Prijem se sastojao u tome da su brzo prolazili kroz kraljevu spavaću sobu. Na dan otvaranja skupštine nisu ih pustili da uđu kroz glavna vrata, već su u dvoranu ušli kroz uska, pobočna.

Proglašenje skupštine[uredi - уреди | uredi izvor]

Poslanici trećega staleža obratili su se povlašćenima sa predlogom da obrazuju zajedničku komisiju za overavanje punomoćja svih poslanika. Njihov predlog je odbijen i povlašćeni su sami obrazovali komisiju. Tada su poslanici trećeg staleža izjavili da oni neće pristupiti radu sve dok se to pitanje ne reši onako kako narod želi da ono bude rešeno. Otpočeli su pregovori koji su se odugovlačili mesec i po dana. 12. juna poslanici trećega staleža sami su pristupili proveravanju punomoćja poslanika, narednih dana njima su prišla tri sveštenika, a 17. juna poslanici trećega staleža proglasili su sebe za Narodnu skupštinu.

Zahtevi[uredi - уреди | uredi izvor]

Poslanici trećeg staleža su 17. juna odlučili:


1)Svaki priliv poreza prestaće onog dana kada Narodna skupština bude primorana da se raziđe.

2)Državni dug nacija uzima na svoje jemstvo

3)Odmah se mora obrazovati odbor za snabdevanje.


Obrazovanje Narodne skupštine izazvalo je rascep u taboru povlašćenih. 19. juna je trećem staležu prišlo niže plemstvo. 20. juna poslanici trećeg staleža zatekli su zgradu u kojoj se obično sastaju zatvorenu. Šest stotina poslanika u crnom, pod pljuskom su tada krenuli da potraže sklonište. Upućeni su na jednu drvenu baraku u koju su se dvorjani zabavljali igrajući lopte. Tu su se svi, sem jednog poslanika, zakleli da se neće razilaziti sve dok se u Francuskoj ne donese ustav. Ova vest ubrzo se proširila po čitavoj Evropi.

Sednica u kraljevom prisustvu[uredi - уреди | uredi izvor]

Luj XVI je sazvao svečanu sednicu za 23. juni. Toga dana, poslanici su morali čekati više od sata pre nego što su ih pustili u dvoranu. Kralj je došao okružen svojom sjajnom pratnjom nadajući se da će tako zaplašiti poslanike trećeg staleža. On je prebacivao poslanicima da ništa ne rade i stavio van snage odluke koje su donesene 17. juna.

„Ja vam naređujem, gospodo, da se odmah raziđete, a sutra izjutra da se svaki stalež posebno sastane u određenim palatama, radi nastavljanja rada“. Kada je maršal dvora došao da ih podseti na kraljevo naređenje, Mirabo se sa negodovanjem podigao i izjavio: „Idite i recite svome gospodaru da smo mi ovde po volji naroda i da nas odavde mogu ukloniti samo pomoću bajoneta“. Vojnici koji su došli da bajonetima rasteraju poslanike nisu se usudili da to učine jer su se na vratima isprečili plemići-oficiri koji su prišli trećem staležu posle kraljevog govora. Posle sednice u kraljevu prisustvu, mnogi sveštenici i plemići prešli su u tabor trećeg staleža.

Uskoro – 9. jula – Narodna skupština se proglasila za ustavotvornu.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]