Skupština staleža (1789)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Otvaranje Skupštine staleža

Skupština staleža (1789) prvo je zasedanje Skupštine staleža još od 1614. godine. Predstavlja početak Francuske revolucije.

Uvod[uredi - уреди | uredi izvor]

Krajem 1787. godine vlada je potrošila sredstva namenjena bolnicama i dobrotvornim ustanovama. Kasa je bila prazna. Tada je Brien bio prinuđen da objavi potpuni finansijski slom. Državni poverioci, bogati zakupci, postali su veoma uzrujani. U pojedinim mestima počeli su seljački nemiri. Zahtev da se sazovu Državni staleži bio je opšti. Početkom 1788. godine Žak Neker je u kraljevo ime objavio da se Državni staleži sazivaju za 4. maj 1789. godine.

Izvori za Državne staleže[uredi - уреди | uredi izvor]

Početkom 1789. godine počeli su u Francuskoj izbori za Državne staleže. Kraljevim ukazom dato je pravo trećem staležu – od ukupno 25 miliona – da pošalje u skupštinu Državnih staleža 600 poslanika – onoliko koliko su imala oba povlašćena staleža, ali je ukaz prećutao način glasanja u budućoj skupštini. Da se u njoj zadržalo glasanje po staležima, kao 1614. godine, kada su se Državni staleži sastali poslednji put, taj dvostruki broj poslanika trećeg staleža izgubio bi svaki smisao.

Za treći stalež propisani su dvostepeni izbori. Izborno pravo dobili su svi Francuzi koji su imali 25 godina i nisu plaćali manje od 5 livara godišnjeg poreza. U svim uputstvima trećeg staleža traženi su ustav, ukidanje povlastica datih plemstvu i sveštenstvu, zaštita svojine i izjednačenje staleža u pravima. U mnogim uputstvima traženo je ublažavanje tamničkog režima, obustava mučenja i oslobođenje iz Bastilje. Zahtevano je i da svojina bude neprikosnovena.

Otvaranje skupštine Državnih staleža[uredi - уреди | uredi izvor]

Skupština Državnih staleža otvorena je 5. maja 1789. godine. Vlada je svesno učinila sve da bi istakla svoje potcenjivanje trećeg staleža. Za poslanike prvog i drugog staleža bila je u dvoru priređena zabava i oni su se predstavljali kralju u odelu izvezenom zlatom i srebrom. Poslanici trećeg staleža pojavili su se u skromnim crnim odelima i pušteni su kroz sporedan ulaz. Prijem se sastojao u tome da su brzo prolazili kroz kraljevu spavaću sobu. Na dan otvaranja skupštine nisu ih pustili da uđu kroz glavna vrata, već su u dvoranu ušli kroz uska, pobočna.

Zasedanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Zasedanja skupštine Državnih staleža otvorena su kraljevom besedom. Iako je, uopšte uzev, bila besadržajna, ona je opominjala na „opasnu uznemirenost duhova i težnju ka novom“. Kralj je objasnio da su Državni staleži sazvani radi toga da pomognu vladi da nađe nove poreske izvore. Posle Luja XVI uzeo je reč Neker koji je istakao da je finansijsko stanje monarhije zadovoljavajuće i da će vlada ispraviti samo neke nedostatke u upravljanju finansijama.

Poslanici trećeg staleža pitali su se zašto su uopšte pozvani. O onome što je bilo najvažnije i što je uzrujavalo celu zemlju – o načinu glasanja – ni kralj ni Neker nisu rekli ništa. Samo je čuvar pečata saopštio da kralj želi da se glasa po staležima. Tako se završila prva sednica skupštine staleža. Poslanici trećega staleža obratili su se povlašćenima sa predlogom da obrazuju zajedničku komisiju za overavanje punomoćja svih poslanika. Njihov predlog je odbijen i povlašćeni su sami obrazovali komisiju. Tada su poslanici trećeg staleža izjavili da oni neće pristupiti radu sve dok se to pitanje ne reši onako kako narod želi da ono bude rešeno. Otpočeli su pregovori koji su se odugovlačili mesec i po dana. 12. juna poslanici trećega staleža sami su pristupili proveravanju punomoćja poslanika, narednih dana njima su prišla tri sveštenika, a 17. juna poslanici trećega staleža proglasili su sebe za Narodnu skupštinu.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Istorija Novog veka - J. V. Tarle (50-53. strana)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]